Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg, poznato kao Krstovdan. Ovaj značajan praznik u crkvenom kalendaru posvećen je Krstu na kojem je raspet Isus Hristos, a karakteriše ga strogi post, molitva i sećanje na stradanje, ali i na pobedu života nad smrću.
Praznik nosi sa sobom bogatu tradiciju i priče koje se prenose kroz vekove. Prema crkvenom predanju, u IV veku carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, putovala je u Jerusalim kako bi pronašla Krst na kojem je Hristos razapet. U potrazi za svetinjom otkrila je mesto gde je Krst bio sakriven ispod hrama posvećenog boginji Veneri. Tokom iskopavanja pronađena su tri krsta, a kako bi se utvrdilo koji od njih pripada Hristu, patrijarh Makarije naredio je da se krstovi prinesu bolesnoj ženi i preminulom čoveku. Kada je treći krst prinesen, dogodilo se čudo – čovek je oživeo. Tako je prepoznat Časni Krst.
Na današnji dan takođe se obeležava događaj iz 7. veka kada je persijski car Hozroj osvojio Jerusalim i odneo Časni Krst u Persiju gde je ostao 14 godina. Vizantijski car Iraklije ga je kasnije vratio u Jerusalim. Međutim, prema predanju, Iraklije nije mogao da unese Krst u grad obučен u raskošnu odeću; umesto toga, skinuo ju je i bosonog ponio Krst kako bi pokazao skromnost pred svetinjom.
Krstovdan ima poseban značaj za pravoslavne vernike koji danas prisustvuju bogosluženju u hramovima gde se iznosi Časni Krst koji vernici celivaju. Umesto tradicionalnog Trisvetog pevanja tokom službe peva se: „Krstu Tvome poklanjamo se, Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo.“ Ovaj praznik podseća na Hristovo stradanje i spasenje čovečanstva.
U narodnoj tradiciji postoje različiti običaji vezani za ovaj dan. Posti se na ulju, a poznata izreka kaže: „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti.“ U mnogim krajevima bere se bosiljak koji ima simboličko značenje blagoslovene biljke koja se nosi u crkvu ili čuva kod kuće.
Osim toga, postoji verovanje da zmije od ovog dana počinju da traže svoja zimska skrovišta te mnogi izbegavaju odlazak u šumu. Takođe, ovaj praznik označava završetak letnjih radova i pripremu za hladnije dane.
Mnogi nisu svesni da postoje dva različita praznika pod nazivom Krstovdan – jesenji koji se obeležava 27. septembra posvećen Vozdviženju Časnog Krsta i zimski 18. januara koji prethodi Bogojavljenju povezan sa vodoosvećenjem.
Poruka ovog praznika podseća vernike da vera nije samo rečima već i spremnošću da budu skromni i milosrdni prema drugima. Priča o caru Irakliju naglašava važnost poniznosti pred svetinjama.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
