U četvrtak, 8. oktobra, u 13 časova po srednjoevropskom letnjem vremenu, književni svet će usmeriti pažnju na Stokholm. Tada će Ingrid Karlberg, nova stalna sekretarka Švedske akademije, objaviti dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2026. godinu. Ova odluka označava završetak dugog procesa koji je započeo godinu dana ranije.
Švedska akademija, koja je odgovorna za dodelu ove prestižne nagrade, sastoji se od 18 članova iz različitih oblasti književnosti i akademske zajednice. U septembru prethodne godine, Nobelov komitet šalje obrasce stotinama pojedinaca i organizacija koje imaju pravo da predlažu kandidate. Među njima su univerzitetski nastavnici, raniji laureati i predstavnici udruženja književnika.
Svako ko pripada ovim grupama može podneti predlog, čak i ako nije dobio obrazac. Žizel Sapiro, istaknuta saradnica francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja, objašnjava da spisak kandidata može sadržati do 200 imena svake godine. Komitet takođe može dodati nova imena, uključujući one koja su bila predložena prethodnih godina.
Nobelov komitet, tokom proleća, bira pet imena koja predlaže Akademiji, a članovi Akademije tokom leta čitaju dela ovih kandidata i razmatraju ih. Odluka se obznanjuje početkom oktobra, dok se kriterijumi za izbor često drže u tajnosti.
Javnost saznaje ko su bili kandidati koji nisu dobili nagradu tek 50 godina kasnije, kada Akademija objavi spisak. Na primer, britanska književnica Doris Lesing dobila je nagradu 2007. godine, 35 godina nakon prve nominacije. Alfred Nobel je u svom testamentu naveo da nagradu treba dodeliti onome ko stvara „najizvrsnije delo u idealističkom pravcu“, što ostavlja mnogo prostora za interpretaciju.
Akademija teži da nagrađuje zahtevnu književnost koja ima značajan uticaj i koja može postaviti nove pravce u književnosti. Dela kandidata moraju biti univerzalna i prevazilaziti granice sopstvene kulture, a jedan od pokazatelja toga su prevodi. Sapiro navodi da su svi laureati od 1990. godine pre toga bili prevedeni na engleski, francuski i nemački, osim jednog dobitnika čija dela nisu bila dostupna na nemačkom jeziku.
Politički kontekst takođe može uticati na odluke Akademije. Mnogi dobitnici su autori koji su bili u opoziciji prema režimima svojih zemalja, poput Svetlane Aleksijevič, koja je nagradu dobila 2015. godine. Žanr dela nije presudan, pa su nagrade dodeljivane za romane, poeziju, dramske tekstove, pa čak i za dokumentarne forme.
Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a do sada je 122 dobitnika, od kojih je samo 33 izvan Evrope. U poslednjih osam godina, dobitnici su se smenjivali među muškarcima i ženama, što je dovelo do povećanja udelа žena među laureatima na 14,9 procenata.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
