Gilić, istaknuti autor crnogorske i jugoslovenske kinematografije, preminuo je 1. oktobra 2023. godine, ostavljajući za sobom bogatu ostavštinu koja je oblikovala filmsku umetnost ne samo u regionu, već i na globalnom nivou. Njegovo stvaralaštvo obeleženo je jedinstvenim vizuelnim stilom i dubokom emotivnom snagom, što ga čini jednim od najznačajnijih reditelja svog vremena.
Rođen u Podgorici 1. januara 1935. godine, Gilić je započeo svoje obrazovanje na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Iako je stekao diplomu iz arhitekture, ubrzo je usmerio svoju karijeru ka filmu. Njegovo arhitektonsko znanje bilo je očigledno u njegovim filmovima, gde su preciznost i pažljivo oblikovani kadrovi postali njegov zaštitni znak.
Od 1966. do 1973. godine, Gilić je u saradnji sa „Dunav filmom“ snimio niz kratkih dokumentarnih i igranih filmova, koji su osvojili brojne nagrade na međunarodnim festivalima. Njegovi radovi su se isticali na značajnim događanjima, uključujući Srebrnog medveda na festivalu u Zapadnom Berlinu, kao i Gran pri u Oberhauzenu. Takođe, bio je nominovan za Zlatni globus, a njegova dela su prikazana na festivalima u Lajpcigu, Belvjuu i Melburnu.
Među najpoznatijim kratkim filmovima Gilića su „Mala svetlost“, „Povratak na rodno drvo“, „Homo sapiens“, „In continuo“, „Ljubav“ i „Moć“. Takođe, potpisao je scenario i režiju za dva dugometražna igrana filma: „Kičma“ i „Dani od snova“. Ova ostvarenja su prikazana na Filmskom festivalu u Kanu, pri čemu je „Kičma“ bila u konkurenciji za Zlatnu palmu 1977. godine.
U 1980. godini, američka televizijska mreža NBC uvrstila je Gilića među 50 najznačajnijih reditelja u istoriji svetske kinematografije, uz imena kao što su Alfred Hičkok, Čarli Čaplin i Ingmar Bergman. Ova čast ga je učinila jednim od retkih autora iz jugoistočne Evrope koji su dobili takvo priznanje.
I pored međunarodnog uspeha, Giliću je bio onemogućen dalji rad na filmu, što ga je navelo da se posveti obrazovanju budućih generacija filmskih stvaralaca. Predavao je na univerzitetima širom sveta, a bio je jedan od osnivača Katedre za režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2011. godine postao profesor emeritus.
Gilićeva ostavština nastavlja da inspiriše mnoge, a njegov doprinos filmskoj umetnosti će se pamtiti i ceniti u godinama koje dolaze.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
