Sporovi među komšijama često se javljaju zbog prava prolaza kroz privatna dvorišta, a jedan takav slučaj nedavno je izazvao pažnju javnosti. U ovom slučaju, komšije su nasledile kuću i počele da koriste dva puta koja prolaze kroz dvorište drugog vlasnika. Vlasnik, koji tvrdi da su ti putevi izgrađeni od strane njegovog oca i nisu ucrtani u katastar, pokušao je da spreči dalji prolaz, što je dovelo do pretnji tužbom od strane komšija.
Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, stvarna službenost omogućava vlasniku jedne nepokretnosti da koristi nepokretnost drugog vlasnika. Međutim, samo korišćenje puta ne garantuje automatski pravo prolaza. Pravo službenosti može se steći pravnim poslom ili odlukom državnog organa, a može se takođe zasnovati na održaju ukoliko je neko koristio put 20 godina bez protivljenja vlasnika.
Jedan od ključnih aspekata ovog slučaja jeste pitanje da li komšija ima drugi izlaz na javni put. Zakon predviđa mogućnost uspostavljanja stvarne službenosti kada vlasnik jedne nepokretnosti ne može koristiti svoju parcelu bez pristupa susednoj. Ako se utvrdi da komšija nema drugi izlaz, situacija bi mogla biti drugačija nego kada koristi tuđi put iz praktičnih razloga.
Još jedno važno pitanje odnosi se na katastar. Iako pravo službenosti može biti upisano u katastar, njegovo odsustvo ne znači nužno da to pravo ne postoji. Stvarna službenost može nastati i održajem ako je korišćena 20 godina bez protivljenja.
U slučaju kada je vlasnik ranije dozvolio prolaz iz dobre volje, to ne znači nužno priznanje trajnog prava službenosti. Važno je utvrditi okolnosti pod kojima je prolaz prvobitno dozvoljen kako bi se razjasnilo postojanje ili nepostojanje trajnog prava.
Vlasnici parcela imaju pravo da upravljaju svojim zemljištem u skladu sa zakonom, ali postavljanje prepreka kao što su kapije nije dozvoljeno ako postoji pravno ustanovljena službenost prolaza. Ukoliko takvo pravo ne postoji i neko koristi tuđu parcelu bez ovlašćenja, vlasnik ima pravna sredstva za zaštitu svoje imovine.
Zakon propisuje kratak rok za zaštitu državine; sudska zaštita zbog smetanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od saznanja za smetanje ili najkasnije godinu dana od nastalog smetanja. Stoga nije preporučljivo čekati duže vreme ukoliko dođe do ometanja poseda.
Pre nego što preduzmu bilo kakve radnje koje bi mogle izazvati nove sporove, vlasnici bi trebalo da prikupi potrebnu dokumentaciju kako bi osigurali svoja prava i sprečili eventualne pravne komplikacije.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
