Promene u deklarisanju mlečnih proizvoda
Od 1. avgusta prošle godine, nova pravila o označavanju proizvoda na bazi mleka stupila su na snagu, a proizvođači su primorani da jasno obeležavaju sve artikle koji sadrže biljna ulja, uključujući palmino ulje i palminu mast. Ova posebna oznaka, žuti trougao sa znakom uzvika i natpisom „nije 100% mlečni proizvod”, izazvala je značajnu pažnju među potrošačima.
Poređenja radi, mlekarske kompanije ukazuju na to da je prodaja takvih proizvoda opala za čak 50%. Uvedena obavezna oznaka se prvi put primenjuje na širok spektar mlečnih artikala, uključujući sireve, pavlaku i maslac, ali i na pekarske i poslastičarske proizvode kao što su burek i razna peciva koja sadrže biljna ulja.
Prema novim propisima, proizvodi koji ne sadrže mlečne komponente ne smeju u nazivima ili reklamama uključivati reči koje se povezuju sa mlečnim proizvodima, poput „sir” ili „mlečni analog”. Ovo je dodatno naglašeno od strane jednog od vlasnika mlekare koja se bavi proizvodnjom više od tri decenije. On ističe da su proizvođači koji u svom asortimanu imaju proizvode sa biljnim mastima stavljeni u negativan kontekst u odnosu na mlečnu industriju.
Ovaj vlasnik objašnjava da se i dalje proizvode i mlečni proizvodi, kao i oni sa biljnim mastima, a svi su jasno deklarisani na poleđini. Ipak, jezgrovita crveno-žuta oznaka stvara sumnju kod potrošača o kvalitetu proizvoda, iako su zakonski u redu. Naglašava da kupci često odlažu takve proizvode nazad na police zbog pomenute oznake, što dovodi do smanjenja prodaje.
Širenjem ove prakse označavanja, nameće se pitanje zašto se ovakva pravila ne primenjuju na druge prehrambene proizvode koji takođe sadrže biljna ulja, poput čokolade ili keksa.
U Privrednoj komori Srbije smatraju da je ova obaveza uvedena kako bi se sprečile zloupotrebe i obezbedila tačna informacija potrošačima o proizvodima koje kupuju. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Nenad Budimović, naglašava da je označavanje neophodno kako bi se potrošači zaštitili od pogrešnih informacija.
Iako se mnogi pitaju da li su biljna ulja štetna, Budimović uverava da to nije cilj zakonodavstva. Propisi su stvoreni da obezbede transparentnost, a ne da ugroze proizvođače. Na kraju, saznanje o tačnom sastavu proizvoda je ključno za potrošače, posebno kada se očekuje prisustvo mlečnih sastojaka u poznatim proizvodima.
Izvor: www.novosti.rs
