Obeležavanje Spasovdana: Dušna Tradicija Srpske Pravoslavne Crkve
U četvrtak, 21. maja, Srpska pravoslavna crkva slavi Spasovdan, praznik poznat i kao Vaznesenje Gospodnje. Ovaj značajan trenutak u crkvenom kalendaru podseća na trenutak kada je Isus Hristos, prema predanju, uznesen na nebo i seo sa desne strane Boga.
Spasovdan je pokretni praznik koji se uvek proslavlja 40 dana nakon Vaskrsa, a po svojoj važnosti je označen crvenim slovom. Mnoge vernike zanima da li je na ovaj dan potrebno postiti, s obzirom na njegovu značajnost.
Ovaj praznik spada među dvanaest velikih Gospodnjih praznika i uvek se obeležava deset dana pre Svete Trojice, odnosno Duhova. Budući da Vaskrs uvek pada u nedelju, tradicija nalaže da Spasovdan bude obeležen četvrtkom, a mnogi ga smatraju jednim od najpovoljnijih dana u godini.
Iako je ovaj dan označen crvenim slovom, što apostrofira njegovu važnost, to ne implicira post, naprotiv – na Spasovdan se ne posti. U srpskoj tradiciji postoji običaj da se od Nove godine, koja po julijanskom kalendaru pada 14. januara, do Spasovdana izbegavaju mlečni proizvodi. Kao simboličan prvi zalogaj na sam dan praznika obično se jedu jagode, sa verovanjem da će doneti slatku, berićetnu i uspešnu godinu.
Nakon jagoda, domaćice najčešće prirede cicvaru, prvi mlečni obrok koji se ponovo konzumira nakon dužeg uzdržavanja. U mnogim domaćinstvima, naročito onima koja proslavljaju Spasovdan kao svoju krsnu slavu, ručak često uključuje jagnjetinu, što je još jedan od tradicionalnih elemenata ovog praznika.
Osim gastronomskih običaja, stari običaji predviđaju da se na ovaj dan ne ide na njivu, a preporučuje se i izbegavanje dnevnog spavanja. Veruje se da će oni koji na Spasovdan popodne odmore oči, tokom godine biti pospani.
Spasovdan je, dakle, ne samo duhovni, već i kulturni simbol, koji okuplja porodice i komšije, čuvajući tako tradiciju i zajedništvo.
Izvor: www.magazin.novosti.rs
