Austrijska privreda, koja se ponadala da će konačno uhvatiti zamah, sada se suočava sa novim udarom, rat u Iranu već je podigao cene nafte, gasa i struje, a preduzeća postaju sve opreznija. Očekivani ekonomski oporavak visi o koncu. Austrijska narodna banka (OeNB) već je snizila prognozu rasta BDP-a na svega 0,5% za ovu godinu, dok je projekcija inflacije podignuta na 2,7%. Energetski šok sa Bliskog istoka tako direktno ugrožava planove Beča za stabilizaciju privrede posle prethodnih kriza.
Kako prenose austrijski mediji, rast cena energenata, već se preliva na svakodnevne troškove i poslovne planove. Pritisak se oseća od goriva i transporta do industrije, gde preduzeća odlažu investicije i sa pojačanim oprezom prate razvoj situacije na Bliskom istoku. Dodatni problem predstavljaju poremećaji u snabdevanju i skuplji uvoz sirovina, što pojačava neizvesnost i za privredu i za potrošače.
„OeNB“ je u martovskoj među prognozi jasno upozorila da je rat na Bliskom istoku glavni razlog za korekciju naviše kada je reč o cenama i naniže kada je reč o rastu. U saopštenju banke navodi se da su indirektni efekti preko globalnih lanaca snabdevanja jači nego što se ranije očekivalo, dok više cene energenata dodatno zamagljuju izglede za oporavak austrijske ekonomije. Ukoliko bi kriza potrajala, rizik od novog inflatornog udara i dodatnog pritiska na industriju bio bi još izraženiji.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrijski slučaj još jednom pokazuje koliko je Evropa i dalje ranjiva na spoljne energetske i geopolitičke potrese. Energetska zavisnost od uvoza ne može se rešiti preko noći, ali i sukob na Bliskom istoku i Srednjem istoku brzo se preliva na račune za gorivo, struju i grejanje. Zato je jačanje energetske bezbednosti, diverzifikacija izvora i ozbiljnije regionalno povezivanje pitanje ne samo ekonomije, već i ukupne stabilnosti.
Piše: Nina Stojanović
