Popularnost sirka na poljima: Ova kultura zamenjuje kukuruz
U poslednjim godinama, sirak je sve prisutniji u srpskoj poljoprivredi zahvaljujući svojoj otpornosti na sušu i visoke temperature. Ova žitarica trenutno se prodaje po ceni od 33 dinara po kilogramu, što je više od cene kukuruza koja iznosi 24 dinara. Troškovi setve su s druge strane nešto niži, budući da je seme sirka jeftinije i manje ga je potrebno za setvu.
Daniel Spevak, ratar iz Bačkog Petrovca, nedavno je zasejao sirak zrnaš s kojim očekuje dobar prinos. Pre dve godine se bavio sejanjem sirka metlaš, međutim, potražnja za metlicama je znatno opala. On ističe da je sirak zrnaš odličan izvor stočne hrane jer može u potpunosti zameniti kukuruz, a njegove hranljive vrednosti, sa visokim procentom proteina i skroba, ga čine veoma traženim u mešaonama hrane.
„Iako se sirak seje malo kasnije od kukuruza, njegove prinose možemo žnjeti ranije. Takođe, otporniji je na tropske uslove. Sirak je uvek skuplji za trećinu u odnosu na kukuruz“, dodaje Spevak.
Prošle godine, Spevak je ostvario prinos od pet tona sirka po hektaru, što se može smatrati solidnim rezultatom, posebno uzimajući u obzir slabe prinose kukuruza usled loših vremenskih uslova.
Dr Vladimir Sikora iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo objašnjava da postoje različite agronomske forme sirka, a sirak metlaš se koristi kao sirovina za metlarsku industriju i gaji se na površinama koje variraju u zavisnosti od potražnje.
Sirak se sadi pretežno na severu Vojvodine, kao što su potesi Kanjiža i Senta, kao i u Južnobačkom okrugu. Informacije o tačnim površinama koje zauzimaju sirkovi nisu dostupne jer Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju, a podaci sa Instituta nisu pouzdani zbog dostupnosti i domaćih i stranih semena.
Poljoprivrednici su u potrazi za alternativnim kulturama kraljevanja uzgajanja, naročito u sušnim predelima gde kvaliteta zemljišta nije najbolja. Sirak se sadi kako bi se dobio zrno koje se koristi na sličan način kao i zrno kukuruza u krmnim smešama. Zbog izazovnih uslova, površine pod sirkom se svake godine povećavaju.
U prošloj godini prinos zrna sirka bio je od pet do šest tona po hektaru, a krmni sirkovi su veoma cenjeni među stočarima, posebno u regionima sa otežanim uslovima za proizvodnju kabaste stočne hrane.
S obzirom na to da su ovi sirkovi postali značajni u proizvodnji biomase, očekivanja su da će njihova proizvodnja biti sve relevantnija, posebno sa rastućim interesovanjem za biogasna postrojenja.
Izvor: www.novosti.rs
