Razumevanje organske materije u zemljištu
Foto: Volodymyr Tverdokhlib / Alamy / Profimedia
Koncept „organske materije“ u tlu može se posmatrati iz više perspektiva. U suštini, organska materija se može podeliti na tri glavna dela: žive organizme, sveže organske ostatke i dobro razložene organske ostatke.
Ovi elementi se često označavaju kao „živi“, „mrtvi“ i „veoma mrtvi“ delovi organske materije.
Živi deo obuhvata raznovrsne mikroorganizme, uključujući bakterije, viruse, gljivice, protozoe i alge, kao i korenje biljaka, insekte i veće životinje poput krtica. Ovaj segment čini približno 15% ukupne organske materije u zemljištu.
Sveži ostaci, ili „mrtva“ organska materija, sastavljeni su od skoro uginulih mikroorganizama, faune, korenja biljaka, žetvenih ostataka i đubriva. Ovaj deo je aktivan, lako podložan razlaganju i predstavlja glavni izvor hrane za mikroorganizme i faunu.
Tokom mineralizacije svežih ostataka oslobađaju se hranljive materije koje su neophodne biljkama, dok međuprodukti razlaganja doprinose stvaranju cementne materije koja povezuje čestice opna i omogućava formiranje strukturnih agregata.
Dobro razložena organska materija, poznata kao humus, predstavlja „veoma mrtvi“ deo organske materije. Humus je kompleksna i stabilna frakcija koja obično ima prosečnu starost veću od 1000 godina.
Iako su prisutne u vrlo malim količinama, hemijska svojstva humusa igraju ključnu ulogu u zemljištu. On deluje kao rezervoar esencijalnih hranljivih materija koje se sporo oslobađaju, veže potencijalno štetne hemikalije, čime se sprečava njihov negativan uticaj na biljke. Takođe, poboljšava agregaciju zemljišta, smanjuje probleme sa drenažom i sabijenošću u glinovitim tlima, te pomaže u zadržavanju vode u peskovitim zemljištima.
Ove informacije preuzete su iz knjige „Poljoprivredne mozgalice – 1000 zašto, 1001 zato“.
Izvor: www.novosti.rs
