Razlozi za slab napredak rasada, njegove izduženosti ili propadanja u ranoj fazi često zbunjuju mnoge gajitelje. Greške u uzgoju su uobičajene, ali uz prave korake i znanje, moguće je stvoriti zdrave i jake biljke koje će postati osnov svakog uspešnog domaćeg povrtnjaka.
Foto: Aliaksandr Baiduk / Alamy / Profimedia
Čest problem mnogih koji pokušavaju da uzgajaju rasad je odustajanje zbog raznih faktora koji uzrokuju smrt sadnica ili njegovo neproklinjanje. Ipak, ukoliko se odlučite za gajenje rasada i učinite to pravilno, možete obezbediti svojoj bašti bogatstvo domaćih povrća.
Klijanje semena
Sva semena sadrže specifične ćelije koje se aktiviraju vodom, odgovarajućom temperaturom i (za neke vrste) potrebnom količinom svetlosti kada započne klijanje. Vlažnost i hranljive materije podstiču embrion koji sadrži buduće strukture korena, stabljike i lišća biljke.
Brzo klijajuća povrća kao što su kupus i paradajz već imaju razvijene embrione u stanju mirovanja, dok seme sporije rastočih biljaka poput spanaća sadrži jedinjenja koja sprečavaju klijanje. Ova jedinjenja moraju prvo da se razgrade u zemlji kako bi se omogućila dalja rast korena i klice.
Kiseonik igra ključnu ulogu u klijanju. Budući da klice nemaju lišće, oslanjaju se na hranu iz semena u kombinaciji sa kiseonikom iz tla za stvaranje novih ćelija. Stoga, korišćenje lake strukture supstrata je važno, dok prekomerno zalivanje može uzrokovati truljenje semena.
Izbor supstrata
Od trenutka klijanja, sadnice se suočavaju sa opasnostima od gljivica i bakterija koje dolaze iz vode, zemlje i vazduha. Korišćenje svežeg supstrata značajno povećava šanse za zdrav rast jer kvalitetna mešavina tla obezbeđuje otpornost na patogene i efikasno zadržava vodu i vazduh.
Preporučuje se da početnici koriste gotove supstrate umesto da prave svoje mešavine. Mogu dodati malu količinu vermikomposta, ali ne više od 10% ukupnog zapremine. Važno je fokusirati se na kvalitet supstrata, posebno na deo gde se seme sadi.
Bez obzira na tip kontejnera (plastika, stiropor ili karton), napunite ih skoro do vrha supstratom i dobro ga utapkajte da izbacite vazdušne džepove. Zatim dodajte dodatni supstrat i posadite semena na preporučenu dubinu, pa ih blago poškropite vodom.
Uostalom, preporučuje se sadnja 2-3 semenke, osim ako je seme veće, kao u slučaju tikvica, gde je bolje posaditi samo jedno.
Razvoj biljke
Jednom kada se biljka probije iznad tla, brzo troši hranljive materije iz semena te joj je potreban novi izvor energije: svetlost. Nedostatak svetlosti čini biljke podložnijim napadima gljivica. Prirodna svetlost iz prozora često nije dovoljna, pa se preporučuje korišćenje lampi za gajenje.
Optimalna sobna temperatura od 25 stepeni pokreće klijanje većine povrtnih semena, a varijacije od 10 stepeni tokom dana doprinose bržem razvoju. Nakon klijanja, poleđite sadnice pod svetlima 12-14 sati dnevno, prilagođavajući visinu lampi tako da budu što bliže biljci.
Prvi pravi listovi donose kratkotrajni zastoj u rastu dok biljka prelazi na novi izvor ishrane i uspostavlja bujniji koren. U tom trenutku, sadnice je najbolje presaditi u veće kontejnere kako bi im se omogućilo dalje razvijanje korena.
Nakon presadnje, vraćajte biljke nazad pod svetlost odakle su došle, kako bi se oporavile od stresa. Hranljive materije u supstratu istroše se nakon otprilike tri nedelje, kada je potrebno dodati prihranu, ali u malim količinama jer su biljke još uvek mlade.
U vezi sa zalivanjem, učestalost zavisi od veličine kontejnera i broja biljaka. Suvi vazduh u prostoriji će takođe uticati na potrebe za zalivanjem. Biljke će najbolje napredovati u uslovima kada je njihovo korenje u stalnoj, blagoj vlazi, dok površina može biti suva. Najbolji način da proverite da li je vreme za zalivanje jeste da podignete saksije i procenite njihovu težinu.
Izvor: www.novosti.rs
