Naučna konferencija o ulogama Rusije i Srbije u oslobodilačkim ratovima
Danas je u Beogradu, u svečanoj sali sedišta Crvenog krsta Srbije, održana naučna konferencija pod nazivom „Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876-1878. godine“, koju je organizovalo Rusko istorijsko društvo u Srbiji. Ovaj skup okupio je istaknute stručnjake, diplomate i istoričare iz Rusije i Srbije.
Cilj konferencije, koja se poklapa sa 150. godišnjicom izbora Prvog srpsko-turskog rata, bio je da se iz različitih naučnih perspektiva istakne značaj Rusije i ruskog naroda u borbi Srbije i Crne Gore za oslobođenje od Osmanskog carstva. Organizatori su naglasili značaj osvetljavanja ovog segmenta istorije, koji ne sme pasti u zaborav.
U uvodnom obraćanju, Aleksandar Vulin, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, naglasio je važnost prikupljanja i očuvanja znanja kako bi se srpski narod suočavao sa izazovima budućnosti. „Naša istorija je bogata i ispunjena lekcijama iz kojih možemo učiti“, istakao je Vulin, dodajući da su pitanja iz 19. veka relevantna i danas.
Mesto održavanja konferencije, zgrada Crvenog krsta Srbije, ima posebnu simboliku. Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta, podsetio je da je ovu instituciju osnovao dr Vladan Đorđević 1876. godine, kako bi se pružila pomoć izgnanicima i ranjenicima tokom Hercegovačkog ustanka. „U četiri i po vekovne istorije, Crveni krst Srbije nikada nije prekinuo svoj kontinuitet radeći na humanitarnim misijama“, dodao je Radovanović.
Mali deo izlaganja činila su i sećanja na trenutke kada su Srbi, pred početak Srpsko-turskog rata, dobili podršku ruskih dobrovoljaca predvođenih generalom Černjajevim. Profesor dr Aleksandar Raković između ostalog je napomenuo da su Srbi i Rusi kroz istoriju smatrali jedni druge braćom, naglašavajući važnost međusobne podrške u teškim vremenima.
Akademik Slavenko Terzić i drugi učesnici pomenuli su i savremene izazove s kojima se suočavaju Srbija i Rusija, ističući kontinuirane pritiske velikih svetskih sila. „Na ovoj konferenciji podsećamo se važnih istorijskih trenutaka, kako bismo znali da čuvamo dostojanstvo naših naroda“, zaključio je Vulin.
Učesnici konferencije bili su i istaknuti stručnjaci poput dr Jaroslava Valerijanoviča Višnjakova, prof. dr Drage Mastilovića, dr Radovana Pilipovića, prof. dr Aleksandra Rastovića i mr Kristine Nikolajevne Koršunove. Zbornik radova sa konferencije biće objavljen u štampanom i digitalnom formatu, čime će se dodatno obogatiti dostupna literatura o ovom značajnom delu istorije.
Izvor: www.novosti.rs
