Tinejdžer sa izuzetnim sposobnostima pamćenja
Jedan tinejdžer, poznat pod inicijalima KCL, pokazao je sposobnosti koje su predmet istraživanja u oblasti neurolingvistike. Ovaj mladić, koji ispunjava kriterijume za veoma retku pojavu poznatu kao visoko superiorno autobiografsko pamćenje (HSAM), može se prisetiti velikog broja događaja iz svog života sa neverovatnom preciznošću. Njegov slučaj je detaljno opisan u studiji objavljenoj u časopisu Cortex.
Fenomen HSAM se odnosi na sposobnost pojedinaca da se izuzetno dobro prisećaju ličnih događaja iz prošlosti. Iako to ne znači da poseduju savršeno pamćenje svih informacija koje su ikada čuli ili videli, oni se ističu u pristupu sopstvenim autobiografskim sećanjima.
Sećanja iz ranog detinjstva
KCL je prvi put kontaktirao kognitivnog istraživača Krastijana Baržikovskog u februaru 2025. godine, kada je shvatio da može da se priseti događaja koji datiraju još od ranog detinjstva. Prema njegovim rečima, neka od tih sećanja sežu do perioda kada je imao samo tri meseca. Iako naučnici naglašavaju da takva najranija sećanja ne mogu biti nezavisno potvrđena, roditelji su mogli verifikovati neka od njegovih uspomena iz kasnijeg uzrasta.
KCL opisuje kako od treće godine ima osećaj neprekidnog autobiografskog iskustva, pri čemu mu se događaji lako vraćaju u svest. On ne mora namerno prizivati svoja sećanja; dovoljni su miris, pesma ili određena reč kako bi pokrenuli uspomenu na neki događaj.
Iznenađujući rezultati testiranja
Istraživači su sproveli niz standardizovanih testova kako bi proverili KCL-ove sposobnosti pamćenja. Testiranja su obavljena na daljinu zbog fizičke udaljenosti između tinejdžera i istraživačkog tima. U jednom od testova učesnici su morali povezati 15 značajnih javnih događaja sa tačnim datumima i danima u nedelji. KCL je postigao tačnost od 51 procenat, dok je prosečna kontrolna grupa ostvarila samo 20,38 procenata.
Još veća razlika zabeležena je kada su učesnici trebali da se prisete ličnih događaja vezanih za nasumično odabrane datume; KCL je imao tačnost od 83 procenata naspram 28,75 procenata kontrolne grupe.
Spontana sećanja
Tokom istraživanja posebno je analizirano koliko često KCL-ova sećanja dolaze sama od sebe. U eksperimentu su naučnici nasumično prekidali zadatak i pitali ga o čemu razmišlja. Od 15 zabeleženih spontanih misli koje nisu bile povezane sa zadatkom, čak 87 procenata odnosilo se na lična sećanja. U poređenju s tim, kod kontrolne grupe taj udeo bio je oko 39 procenata.
Međutim, to ne znači da KCL ima tendenciju ka lutanjima misli; njegova ukupna učestalost misli koje nisu povezane sa zadatkom bila je slična onoj kod drugih ispitanika.
Nisu kognitivni superjunaci
Autori studije ističu da osobe sa HSAM-om nisu „kognitivni superjunaci“. Njihova prednost nije nužno u tome što bolje pamte sve vrste informacija; pažnja i radno pamćenje kod KCL-a bili su uglavnom unutar normalnih granica. Ono što ga izdvaja jeste način na koji pristupa autobiografskim informacijama i lakoća s kojom one mogu isplivati bez namernog prizivanja.
Istraživači smatraju da bi jedan od mogućih uzroka mogao biti veći nivo osetljivosti na signale koji pokreću uspomene i niži prag za njihovo prizivanje. Drugim rečima, svakodnevni podražaji možda lakše „otključavaju“ njegove lične uspomene.
Fenomen visoko superiornog autobiografskog pamćenja ostaje predmet daljih istraživanja kako bi naučnici razumeli mehanizme koji omogućavaju ovakvu vrstu memorije i zašto kod nekih ljudi uspomene dolaze gotovo automatski.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
