Nasilje nad Starijim Osobama: Noviji Pristupi i Statistika
Iako nedavne statistike ukazuju na smanjenje broja smeštaja u Sigurnoj kući, stručnjaci iz ove institucije ističu da nasilje nad starijim osobama nije nestalo. Naprotiv, sistem zaštite se prilagodio i postao efikasniji, naročito nakon izmena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu 2017. godine.
Direktorka Sigurne kuće, Sonja Šćekić, naglasila je na konferenciji „Sigurna i dostojanstvena starost“ da je ovaj zakon značajno uticao na način na koji institucije reaguju. Omogućio je brže mere zaštite, čime se smanjuje potreba žrtava da napuste svoj dom kako bi obezbedile sopstvenu sigurnost.
Jedan od posebnih izazova sa kojima se suočavaju, kako je ukazala Šćekić, jeste nasilje nad starijim ženama. U Sigurnoj kući u Nišu trenutno boravi oko deset žena starijih od 65 godina. Iako mnogi stariji ljudi uživaju pažnju i podršku porodice, postoji i značajan broj onih koji svoj život provode u strahu, poniženju i tišini.
Šćekić je istakla da su najčešći počinioci nasilja sinovi, a ponekad i ćerke. Stariji ljudi se često suočavaju sa psihičkim i ekonomskim nasiljem, dok fizičko nasilje, zanemarivanje i zlostavljanje nisu retki.
Žene koje traže pomoć u Sigurnoj kući obično su u lošem zdravstvenom stanju, često su usamljene i bez podrške. Pored formalne zaštite, kako je naglasila Šćekić, od suštinskog su značaja pažnja, razgovor, medicinski pregledi i redovna terapija. „Ti mali gestovi njima najviše znače,“ dodala je.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka šesta osoba starija od 60 godina doživljava neki oblik nasilja. Međutim, stručnjaci naglašavaju da su stvarne brojke veće, jer mnoge žrtve trpe u tišini, iz straha, stida ili osećaja krivice. Ovo je posebno teško kada nasilje dolazi od onih kojima su posvetili svoj život.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Jelena Žarić Kovačević, obavestila je javnost o aktivnostima Srbije u međunarodnim inicijativama za zaštitu ljudskih prava starijih osoba. Njen resor, u saradnji s drugim institucijama, nastavlja rad na politikama za aktivno, zdravo i bezbedno starenje.
Ona je ukazala na to da će nova Strategija demografskog razvoja Srbije za period od 2026. do 2036. godine posebno obratiti pažnju na kvalitet života starijih građana, razvoj usluga podrške i jačanje sistema zaštite.
Ministarka je dodala da je ključno razvijati društvene usluge kao što su pomoć u kući, dnevni centri, savetovališta, gerontološki servisi i programi međugeneracijske saradnje.
S obzirom na demografske promene, koje su slične onima u većini evropskih zemalja, više od 22% stanovništva Srbije čini osoba starija od 65 godina, dok je prosečna starost građana 44 godine.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama obeležava se širom sveta, podsećajući nas na potrebu da starost bude dostojanstvena, bezbedna i zaštićena od svih oblika nasilja.
Izvor: www.b92.net
