Tajne optužnice protiv Srba: Kontinuitet pritisaka iz Prištine
Talas tajnih optužnica koje Kurtiovo pravosuđe u Prištini već dugo „pakuje“ protiv Srba očigledno se ne planira zaustaviti na pokušaju ponovnog otvaranja slučaja „Račak“. Ove optužnice uključuju procesuiranje 26 srpskih policajaca i pripadnika službi bezbednosti zbog navodnih zločina u sukobima sa albanskim teroristima kod Štimlja.
Prema informacijama dobijenim od izvora, ovi pozivi za procesuiranje najtežih krivičnih dela stigli su na više od 200 adresa, uključujući i one pojedince koji su već odslužili kazne pred Haškim tribunalom.
Izvori ukazuju da preciznost adresa na kojima se šalju optužnice sugeriše mogućnost saradnje različitih organizacija i država u regionu sa Prištinom, posebno imajući u vidu prethodne primere hrvatskih tajnih optužnica. Aktuelna strategija je usmerena ka kriminalizaciji srpske vojske i policije.
Prošlog decembra, u okviru istrage o ratnim zločinima, podignute su optužnice za 21 osobu vezanu za slučaj „Račak“, a nedavna hapšenja pet Srba u okolini Štrpca i Gnjilana još su jedan pokazatelj ovog trenda.
Kritika i sumnje
Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, kritikovao je ovu praksu i izjavio da Kurti koristi metodu hapšenja Srba starijih od 40 ili 50 godina pod optužbom za „Račak“, držeći ih dugo u zatvoru bez pravde. „Neće stati dok ne proteraju sve Srbe“, naglasio je, ističući da Priština pokušava da izda Interpolove poternice pokušavajući da iskoristi međunarodna prava u svoju korist.
Vulin je podsetio da kroz UNMIK ne mogu ostvariti svoje ciljeve, zahvaljujući podršci nekih zemalja koje su stale na stranu Srbije, što, kako smatra, zahteva preispitivanje pristupa kada su u pitanju Kosmet i srpske nacionalne interese.
Pritisci na Beograd
Osim što su optužbe na račun srpskih policajaca u slučaju „Račak“ već jednom odbacene pred Haškim tribunalom, kritičari smatraju da su novi zahtevi za procesuiranje rezultat političkog pritiska na Beograd. Postoji sumnja da su ove optužnice deo šire strategije usmerene na iznudu priznanja lažne državnosti „Kosova“ kroz nastavak dijaloga u Briselu.
Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, smatra da su sudske institucije u Prištini uspostavljene suprotno međunarodnim normama i da ne funkcionišu na principima pravde. „Račak“ se, prema njegovom mišljenju, koristi kao alat za izgradnju identiteta tzv. Kosova i kao izgovor za progon srpske zajednice.
Zaključak
Ova situacija vodi ka daljem pogoršanju već turbulentnih odnosa u regionu i sugeriše da se iza novih optužnica kriju duboki politički motivi. Sa svakim novim razvojem, postavlja se pitanje koliko će međunarodna zajednica biti spremna da reaguje na ove događaje i kakvi će biti budući koraci Beograda u ovom kompleksnom dijalogu.
Izvor: www.novosti.rs
