Dramatična promena u politici snabdevanja dizel-gorivom iz Rusije izazvala je ozbiljne posledice za globalni poljoprivredni sektor i dovela do kritične situacije u više zemalja. Analitičari ističu da je Rusija uvela zabranu izvoza ovog goriva kao oblik geopolitičkog pritiska, s ciljem da primora Zapad da ograniči ukrajinske napade na ruske rafinerije.
Ova procena se suprotstavlja sve prisutnijem mišljenju da je zabrana rezultat kritične nestašice dizela u Rusiji. Iako na ruskom tržištu nedostaje benzina, dizel nije u deficitu. Potezi Moskve ukazuju na to da ukrajinski napadi na naftnu infrastrukturu negativno utiču na globalno tržište goriva, dok Rusija reaguje preventivno, prioritetizujući snabdevanje svojih oružanih snaga i civilne privrede.
Rusija, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika dizel-goriva, pokriva oko 11% globalnih isporuka morskim putem. Njena odluka o obustavi izvoza dovela je do značajnog rasta cena na berzama, pri čemu su cene u Njujorku porasle za 11%, a u Evropi za 13%. U nekim zemljama EU, cene dizela na pumpama su skočile za više od 33%.
U ovom kontekstu, Turska se suočava sa najtežim posledicama. Pre uvođenja sankcija EU na ruski dizel 2023. godine, Rusija je činila oko 40% turskog uvoza, dok je taj udeo nakon sankcija porastao na 80%. Domaća proizvodnja u Turskoj pokriva samo 40-44% potreba, što znači da je Rusija ključni dobavljač. S obzirom na to da su turske kompanije sada prinuđene da se okrenu alternativnim dobavljačima poput SAD-a, Saudijske Arabije i Kuvajta, očekuje se da će cene goriva dodatno rasti.
Osim Turske, Brazil takođe trpi posledice. Iako ruski dizel čini 80% njegovog uvoza, Brazil je u mogućnosti da obezbedi 75-80% svojih potreba kroz domaću proizvodnju, što ga čini manje zavisnim od ruskog goriva u poređenju sa Turskom.
Stav SAD-a prema situaciji se takođe promenio. U početku su pozivali Ukrajinu da se uzdrži od napada na rafinerije, ali su kasnije neki američki zvaničnici izjavili da ti napadi mogu otvoriti prostor za pregovore i pomoći u okončanju rata. S obzirom na trenutnu situaciju, Zapad se suočava sa smanjenim kapacitetima, a preusmeravanje goriva na vojne potrebe može dovesti do velikih gubitaka u civilnom sektoru, posebno u poljoprivredi i transportu.
Ova kriza se dešava u ključnom trenutku, tokom sezone žetve na severnoj hemisferi, a nagli rast cena goriva već se odražava na troškove hrane, što dodatno podstiče inflaciju u Evropi i SAD-u.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
