Kako uspešno gajiti bukovaču
U svetu uzgoja gljiva, bukovača se izdvaja kao popularna i visoko hranljiva vrsta. Za sve one koji žele da se upuste u njeno gajenje, predstavljamo detaljno uputstvo koje će otkloniti sve nedoumice vezane uz ovu delatnost.
Istorija proizvodnje bukovače u porodici Petrović
Porodica Petrović iz Srbije već više od četiri decenije aktivno proizvodi micelijum bukovače. Sve je počelo 1979. godine, kada su Branislav i Slobodanka Petrović započeli ovu proizvodnju, a kasnije, 1992. godine, u ponudu su uključili i micelijum šitake. Ovaj tim dodatno se proširio 2013. godine, kada se Strahinja Maćić pridružio porodici s ciljem unapređenja proizvodnje i predstavljenjem njene ekonomske isplativosti.
Nutritivne vrednosti bukovače
Bukovača se smatra izuzetno hranljivom gljivom bogatom proteinima, esencijalnim aminokiselinama, mineralima kao što su gvožđe, fosfor i kalijum, te vitaminima B grupe. Osim što je ukusna, bukovača ima i lekovita svojstva – sadrži biološki aktivne sastojke poput pleurana, koji jača imuni sistem, i drugih jedinjenja koja imaju antitumorska svojstva.
Inspiraciju za gajenje bukovače porodica Petrović je pronašla u članku koji je Branislavljev brat pročitao o nabavci micelijuma iz Slovenije, što je probudilo interesovanje i potaknulo na delovanje. Branislav je dodatno stekao znanja na Institutu za šumarstvo u Beogradu, što je dovelo do uspostavljanja uspešne proizvodnje. Njihova posvećenost i inovativnost omogućili su im da postanu ključni dobavljači za tržište Srbije.
Jednostavna i pristupačna proizvodnja bukovače
Strahinja Maćić ističe da su kupci micelijuma bukovače podeljeni u tri kategorije. Prvi su entuzijasti koji gaje gljive za lične potrebe, dok drugi predstavljaju dopunsku delatnost. Na kraju, tu su veliki proizvođači koji su spremni investirati u ovu vrstu biznisa. Ekonomsku isplativost gajenja bukovače odražava niz faktora, a osnovni troškovi su minimalni.
„Trošak za jednu vreću supstrata uključuje pola bale slame i najlonsku vreću, što u zavisnosti od resursa košta između 0 i 140 dinara. Prinosi se kreću od 20% do 30% težine supstrata, što znači da iz jedne vreće od 50 litara možemo ubrati između 3,5 i 5,5 kilograma bukovače“, dodaje Strahinja.
Preporuke za početnike
Za one koji se prvi put upuštaju u proizvodnju, savetuje se započinjanje s manjim brojem vreća. Ova strategija donosi niz prednosti, od smanjenih finansijskih rizika do stečenog iskustva, što omogućava postepeno povećanje proizvodnje. Za manje obime nisu potrebne složene mašine, dok se kod većih obima preporučuje korišćenje opreme za punjenje.
Strahinja takođe ističe da postoji obilje lokacija koje su pogodne za gajenje, a koje su često neiskorišćene. Prilagodljivo gajenje bukovače može se obavljati u prostorijama koje nisu u prvobitnoj funkciji, poput podruma ili plastenika.
Kvalitet kao ključno pitanje
Kvalitetna priprema supstrata je presudna za uspeh u gajenju bukovače. Greške mogu dovesti do kontaminacije ili umanjenja prinosa, stoga je veća pažnja potrebna tokom procesa. Strahinja savetuje da prostor za uzgoj bude adekvatno opremljen i da se koristi konstantna temperatura za proizvodnju.
U obezbeđivanju potrebnih uslova, postavljanje vreća na police i pravilno regulisanje svetlosti i vlažnosti su ključni. Osvetljenje treba da traje 8-12 sati, dok se ventilacija može obezbediti kroz jednostavne sisteme.
Promocija bukovače u ishrani
Zanimljivo je da se potražnja za bukovačom povećava, s obzirom na rastući trend potrošnje zdravih namirnica. Porodica Petrović planira da nastavi da podržava uzgajivače pružajući im visokokvalitetan micelijum i edukaciju o uzgoju bukovače.
Ovakva predanost može doprinijeti povezivanju sa potrošačima koji traže kvalitetne proizvode, čime se stvara podržavajuća zajednica u oblasti gajenja gljiva.
Izvor: www.novosti.rs
