U poslednjih pet godina, Kina se afirmisala kao jedan od ključnih direktnih stranih investitora u Srbiji, sa prilivom koji premašuje pet milijardi evra. Na domaćem tržištu posluje oko 2.000 kompanija sa većinskim kineskim kapitalom, koje zajedno zapošljavaju 27.000 radnika.
Kina, kao ogromna država po veličini populacije, površini, prirodnim i ekonomskim resursima, ima bogatu istoriju koja seže 5.000 godina unazad. Tokom većeg dela svoje istorije, smatrana je vodećom ekonomijom sveta, dok su u poslednjih 150 godina doživeli period pada. S obzirom na trenutnu poziciju, gde je Kina druga po nominalnom bruto domaćem proizvodu (BDP-u), jasno je da se vraća u svoju pređašnju dominaciju. Američki stratezi u poslednjoj deceniji nastoje da obuzdaju ovaj povratak, procenjujući Kinu kao glavnog globalnog konkurenta.
Razlozi za bogatstvo Kine uključuju plodnu zemlju pogodnu za poljoprivredu, naprednu medicinu i organizovano društvo, što sve doprinosi gustim naseljima koja bi, bez rigorozne politike kontrole rađanja, bila još brojnija. Pored toga, ističe se visok stepen odvajanja između svakodnevnog života i ekstremnog bogatstva Kine, kako u domaćinstvima, tako i na tržištu.
Trgovinski Suvicit
Tokom 2025. godine, Kina je beležila rekordni trgovinski suficit, uprkos 30% opadanja izvoza ka Sjedinjenim Američkim Državama zbog trgovačkog sukoba. Ovaj deficit je nadoknađen rastom izvoza prema ostatku sveta, sa 15% porasta u Evropskoj uniji. Ovim suficitom, vrednost kineskog izvoza nadilazi uvoz, čime zemlja generiše više prihoda. Ovaj prihod pomaže u finansiranju domaće ekonomije, od subvenicija do infrastrukturnih projekata. Mnogi faktori doprinose ovom uspehu, uključujući bogatstvo prirodnih resursa i rapidan tehnološki napredak. Kroz ovakvu dinamiku, Kina funkcioniše kao univerzalna fabrika, proizvodeći široku paletu proizvoda, od mikročipova do svemirskih letelica.
Usled ovih podataka, Kinu je teško isključiti iz međunarodnih ekonomskih odnosa. Mnoge zemlje beleže deficit u trgovinskoj razmeni sa ovom zemljom, ali to može biti i pozitivno, jer uvoz iz Kine često smanjuje troškove domaćih industrija. Ipak, mnogi privrednici izražavaju zabrinutost zbog potencijalne prekomerne zavisnosti od kineskog tržišta.
„Jedan pojas, jedan put“
Kao mlađi savetnik u Ministarstvu finansija, imao sam priliku da budem deo delegacije Srbije na konferenciji „Kina + 16“ u Peking, u septembru 2012. godine. U to vreme, kada su evropski privrednici pokušavali da se oporave od svetske krize iz 2008. godine, Kina je ponudila povoljne kredite za infrastrukturne projekte, što je izazvalo interesovanje među članicama EU.
Nakon inauguracije platforme za saradnju, 2013. godine, kineski zvaničnici su najavili inicijativu „Jedan pojas, jedan put“, kojom su težili jačanju ekonomskih veza sa Evropom. Ubrzo je postalo očigledno da ovakvo kreditiranje donosi rizik po evropsku zavisnost od Kine, te su se mnogi fokusirali na unutrašnje resurse i izbore političkih mera. Srbija je, zbog svog tradicijalnog prijateljstva s Kinom, postala važna tačka na ovom ekonomskom putu.
U 2025. godini, robna razmena između Srbije i Kine dostigla je 8,3 milijarde evra, uz godišnji rast od 20%, dok je suficit iznosio 4,6 milijardi evra. U prvom kvartalu 2026. godine, razmena je porasla na 2,2 milijarde evra, uz slične trendove deficita u korist Kine. Većina izvoza čine sirovine poput bakra, dok se uvoze različiti proizvodi, uključujući tehnologiju i vojnu opremu.
„Čelično prijateljstvo“
U 2025. godini, razmena usluga između Srbije i Kine iznosila je oko 1,1 milijardi evra, uz godišnji porast od 45%. Kineske direktne investicije, iako su u prethodnih pet godina dostigle više od pet milijardi evra, su se prošle godine praktično smanjile zbog geoekonomskih promena. U Srbiji deluje oko 2.000 kineskih kompanija, zapošljavajući 27.000 radnika.
Srbija ostaje posvećena Daljoj ekonomskoj saradnji s Kinom, koja se temelji na strateškom partnerstvu. Predsednik Kine je označio ovu saradnju kao „čelično prijateljstvo“, međutim, postoji potreba da se osigura održivost ovih odnosa kroz pružanje povlastica srpskoj ekonomiji. To podrazumeva angažovanje domaćih kompanija u lancima snabdevanja, kao i unapređenje standarda i radnih uslova, što može dovesti do obostrane koristi i smanjenja trgovinskog deficita.
U svetlu aktualnih globalnih promena, srpska vlada bi trebala da iskoristi svoju poziciju i obezbedi veće uključenje lokalnih firmi u saradnju sa kineskim partnerima. Važno je razvijati ekološke standarde i povećati dodatu vrednost kroz buduće investicije. Time bi se mogao umanjiti strah od ekonomske dominacije Kine i obezbediti stabilniji put za ekonomsku saradnju.
Izvor: srpskikompas.rs
