Ukrajinski poljoprivredni proizvodi i izazovi u Evropskoj uniji
Iako ukrajinski poljoprivredni proizvodi čine manje od 7% ukupnog uvoza hrane u Evropsku uniju, njihova uloga u političkim razgovorima postala je značajna. Farmeri se plaše da bi eventualno članstvo Ukrajine u EU moglo da utiče na raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).
Poljoprivreda predstavlja ključni segment ukrajinske ekonomije, s obzirom na to da se preko 50% ukupnog izvoza Ukrajine ostvaruje kroz poljoprivredne proizvode. U nekim kvartalima, ovaj procenat dostiže čak 62%, navodi Taras Visocki, zamenik ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede. Sa druge strane, ukrajinski poljoprivredni proizvodi su relativno mali deo tržišta EU, gde su zabeleženi podaci iz 2024. godine koji ukazuju na udeo od približno 7% u poljoprivrednom uvozu, dok njihova ukupna potrošnja unutar Unije ne prelazi 5%.
Povećana zabrinutost o učincima trgovinskih politika pojavila se nakon što je ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda pao za 9% tokom 2025. godine, sa 22,7 milijardi dolara, što se delimično može pripisati novim kvotama koje su uvedene na tržištu EU.
Politika i trgovinski sporovi
Nakon izbijanja sukoba u Ukrajini 2022. godine, Brisel je suspendovao carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode kako bi podržao ovu zemlju. Međutim, žito koje je trebalo da bude u tranzitu prema globalnim tržištima ostalo je u pograničnim područjima EU, izazivajući pad lokalnih cena i proteste farmerskih udruženja u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj tokom 2023, 2024. i 2025. godine.
Mere autonomne trgovine su ukinute 5. juna 2025, a novi sporazum između Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz pod sistem kvota, uz mehanizme zaštite koji se mogu aktivirati u slučaju tržišnih poremećaja unutar EU ili među njenim članicama.
Visocki je komentarisao da je ova situacija više političko pitanje nego što je pitanje statističkih podataka. Ukrajina nastoji da istakne da saradnja i trgovina ne moraju nužno značiti konkurenciju.
Strah od preraspodele subvencija
Zabrinutost evropskih proizvođača i dalje ostaje, posebno oko potencijalnog uticaja ukrajinske kandidature za članstvo na raspodelu subvencija unutar ZPP. Pre rata, Ukrajina je posedovala 41,3 miliona hektara obradivog zemljišta—više nego što imaju pojedinačne članice EU poput Francuske i Španije. Međutim, zbog sukoba, obradivih površina je sada oko 24,5 miliona hektara.
Osim toga, struktura ukrajinske poljoprivrede, gde dominiraju veliki agroholdinzi, dodatno pojačava zabrinutost među evropskim farmerima o pritisku na sredstva iz Zajedničke poljoprivredne politike. Očekuje se da će budući pregovori biti oblikovani politikom više nego statističkim podacima, s posebnim naglaskom na pritiske iz zemalja kao što su Poljska, Slovačka i Mađarska.
Iako je nedavni trgovinski sporazum smanjio deo nezadovoljstva vezanog za uvoz, pitanje o tome šta bi evropski farmeri mogli izgubiti kada Ukrajina postane članica EU i dalje ostaje otvoreno.
Izvor: www.novosti.rs
