Zova, često zanemarena biljka, sve više privlači pažnju voćara zbog svojih brojnih prednosti u odnosu na tradicionalne kulture poput grožđa. Ova biljka se lako prilagođava različitim vrstama zemljišta, a najpopularnija sorta među proizvođačima je „hazberg“, koja potiče iz zapadne Evrope. Njena otpornost i prilagodljivost čine je pogodnom za uzgoj u našem podneblju.
Ulaganja potrebna za uzgoj zove su znatno manja u poređenju sa drugim voćarskim kulturama. Prosečni prinosi kreću se između 10 i 12 tona po hektaru, a potražnja za sokovima i slatkišima od zove raste. Proizvođači ističu da se može ostvariti prihod veći od 4.200 evra po hektaru, što ovu kulturu čini jednom od najisplativijih u voćarstvu.
Jedan od pionira u ovoj oblasti je Jene Šerfeze iz Horgoša, koji je još pre nekoliko godina ukazao na neiskorišćen potencijal zove. Prema njegovim rečima, uz adekvatno znanje i povoljne vremenske uslove, prinosi se mogu udvostručiti. On naglašava da je zova zahvalna biljka koja se lako razmnožava, ne zahteva hemijsku zaštitu i berba nije naporna, što je čini pogodnom čak i za organsku proizvodnju.
Jednostavnost uzgoja zove doprinela je njenoj popularnosti među voćarima. Rezidba počinje već u novembru, a nakon toga su potrebni samo osnovni radovi na održavanju zasada. Iako se cvet zove takođe traži na tržištu, mnogi voćari čekaju berbu plodova krajem avgusta jer su prihodi od njih znatno veći – čak do šest puta više nego od cveta.
Zova ima značajnu industrijsku i farmaceutsku vrednost. Profesor Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da svaki deo ove biljke može biti iskorišćen – od plodova se prave džemovi, rakije, čajevi pa čak i porto vina koja bez zove ne bi imala svoj karakterističan ukus. Postoji više od 70 poznatih načina primene ove biljke, a njena popularnost raste naročito nakon što su u Evropi zabranjene sintetičke boje; zova se koristi kao prirodno bojilo u prehrambenoj industriji.
Evropska unija aktivno podržava modernizaciju poljoprivrede kroz različite razvojne fondove koji uključuju sektor voćarstva. Zahvaljujući tim podsticajima, mnogi poljoprivrednici su unapredili proizvodnju zove i obnovili mehanizaciju svojih gazdinstava. Sa niskim troškovima ulaganja i rastućom potražnjom za proizvodima od zove, ova kultura bi mogla postati ključna komponenta voćarske proizvodnje u narednim godinama.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
