Zastakljivanje terasa postalo je jedna od najčešćih adaptacija stanova u Srbiji, ali mnogi vlasnici nisu svesni da ovakvi radovi često zahtevaju dozvolu i saglasnost stambene zajednice. Problemi se najčešće javljaju kada građevinska inspekcija primi prijavu ili prilikom prodaje nekretnine.
Zatvaranje terasa obično podrazumeva angažovanje majstora koji postavljaju aluminijumske ili PVC profile i staklene površine, čime se terasa pretvara u produžetak stambenog prostora. Ipak, važno je napomenuti da ovakvi radovi mogu uticati na zajedničke delove zgrade, što je često zanemareno.
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, fasada zgrade se smatra zajedničkim delom objekta. To uključuje konstruktivne elemente zida, izolaciju i završnu obradu spoljne strane. Iako vlasnici koriste svoje terase, njihovo zastakljivanje može promeniti spoljašnji izgled zgrade, što znači da to nije isključivo privatna odluka.
Legalno zastakljivanje terasa je moguće, ali samo uz poštovanje propisane procedure. Zakon o planiranju i izgradnji razlikuje adaptaciju unutrašnjeg prostora od radova koji menjaju spoljašnji izgled objekta. U tom smislu, za zastakljivanje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu ili odobrenje za izvođenje radova, što se može učiniti elektronskim putem.
Mnogi vlasnici greše misleći da mogu samostalno odlučiti o zatvaranju terase. U praksi, odobrenja se često izdaju samo kada se kroz projekat dokazuje unapređenje energetske efikasnosti zgrade ili stanova na istoj vertikali, što znači da je potrebna saglasnost ostalih stanara.
Skupština stambene zajednice donosi odluke o radovima koji menjaju izgled fasade. Bez potrebne saglasnosti, čak i pravilno pripremljena tehnička dokumentacija ne garantuje odobrenje za izvođenje radova. Građevinska inspekcija može reagovati na osnovu prijave bilo kog stanara, a ukoliko se utvrdi da je terasa zatvorena bez potrebnih dozvola, inspektori mogu naložiti obustavu radova ili vraćanje objekta u prvobitno stanje.
Nelegalno zastakljivanje često ne izaziva probleme dok vlasnik koristi stan, ali situacija se menja prilikom prodaje, nasleđivanja ili pokušaja uknjižbe dodatne kvadrature. Tokom pravne provere, kupci ili advokati mogu otkriti da je terasa zatvorena bez odobrenja, što može usporiti ili ugroziti realizaciju kupoprodaje.
Troškovi zastakljivanja variraju u zavisnosti od sistema koji se ugrađuje. Klizni aluminijumski sistemi bez termo-prekida koštaju između 110 i 140 evra po kvadratnom metru, dok se PVC sistemi kreću od 80 do 150 evra po kvadratu. Bezramni klizni sistemi sa kaljenim staklom počinju od oko 280 evra po kvadratnom metru, a troškovi se dodatno povećavaju kada se uračunaju projektna dokumentacija i administrativne takse.
Iako se mnogi odlučuju da preskoče proceduru zbog dodatnih troškova i vremena, stručnjaci savetuju da se legalno zastakljivanje isplati. Legalni radovi mogu biti evidentirani u dokumentaciji nekretnine, što doprinosi povećanju korisne površine stana. Nasuprot tome, nelegalno zatvorena terasa može predstavljati ozbiljan problem prilikom prodaje ili korišćenja nekretnine kao sredstva obezbeđenja za kredit.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
