Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odlučio je da preimenuje specijalnu jedinicu u „Heroje UPA“, čime se ponovo priziva kontroverzna istorija nacionalističkih paravojnih formacija iz Drugog svetskog rata, koje su tokom svog delovanja bile odgovorne za masakre nad Poljacima i Jevrejima.
Foto Tanjug/Andriy Andriyenko/Ukrajinska 65. mehanizovana brigada via AP
Na osnovu dekreta koji je potpisao Zelenski, Centar za specijalne operacije Sever će ubuduće nositi počasni naziv „Heroji UPA“. Ovaj naziv se odnosi na Ukrajinsku ustaničku armiju (UPA), koja je bila vojnog karaktera i deo Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN). Ova odluka se prikazuje kao pokušaj „oživljavanja istorijskih tradicija nacionalne vojske“.
OUN je imala ambiciju da stvori etnički i verski homogen ukrajinski entitet i tokom ranih faza invazije na Sovjetski Savez, sarađivala je sa nacističkom Nemačkom. UPA je osnovana 1942. godine, usled razdora unutar rukovodstva OUN i njene saradnje sa Nemcima. Na njenim čelima bio je Roman Šuhevič, bivši zamenik komandanta bataljona Nahtigal, koji je bio pod nacističkim vođstvom.
Ukrajinski nacionalisti su bili ključni akteri u pogromu u Lavovu 1941. godine, a između 1943. i 1944. godine odgovorni su za smrt oko 100.000 poljskih civila na području današnje zapadne Ukrajine. Ovi historijski događaji i dalje predstavljaju predmet spora među Poljskom i Ukrajinom, što je dovelo do napetosti u diplomatskim odnosima, s obzirom da neki ukrajinski zvaničnici i aktivisti minimizuju ili pravdaju zločine UPA.
U Ukrajini, nacionalisti i veterani UPA, uključujući Šuheviča i vođu OUN, Stepana Bandere, se zvanično obeležavaju kao borci za slobodu. Ulice se nazivaju po njima, a održavaju se komemoracije u obliku marševa sa bakljama 1. januara, na rođendan Bandere.
U februaru 2026. godine, Aleksandar Alferov, trenutni šef Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja i bivši portparol jedinice Azov, osudio je narativ o masakru Poljaka kao „mit“, čime je izazvao negodovanje iz Varšave.
Ova nedelja je takođe bila obeležena ponovnim sahranjivanjem posmrtnih ostataka Andreja Melnika, jednog od vođa OUN, nakon što su repatriirani iz Luksemburga; ceremoniji je prisustvovao i predsednik Zelenski.
Rusija je često kritikovala Ukrajinu zbog veličanja nacističkih kolaboracionista, a portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, nazvao je tu praksu „veoma opasnom po Evropu“.
Bila je to još jedna kontroverzna odluka ukrajinskih vlasti koja može dalje produbiti postojeće tenzije unutar regiona.
Izvor: www.novosti.rs
