Južna Afrika, iako bogata prirodnim resursima poput zlata, dijamanata i ogromnih rezervi uglja, suočava se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju električnom energijom. Ova situacija postavlja pitanje koje bi u zemlji sa tako velikim energetskim potencijalom trebalo da zvuči gotovo apsurdno: kada će ponovo nestati struja?
Krizu nije izazvala samo trenutna situacija. Godinama su se nagomilavali problemi u elektroenergetskom sistemu, uključujući zastarele elektrane, kašnjenja u održavanju i nedovoljno brzo širenje kapaciteta. Državni elektroenergetski gigant Eskom suočio se sa finansijskim teškoćama, lošim upravljanjem i čestim kvarovima. Kada su posledice postale očigledne, cela zemlja je platila cenu.
Tokom 2022. godine, planirana isključenja električne energije trajala su u proseku osam sati dnevno. Ova situacija nije samo značila gašenje svetla; ona je imala dalekosežne posledice na privredu. Pekare su morale da obustave rad zbog nedostatka struje, trgovine su gubile proizvode iz frižidera, a mali preduzetnici nisu mogli da priušte alternativne izvore energije. Svetska banka procenila je da je energetska kriza koštala Južnu Afriku između dva i tri procenta privrednog rasta tokom 2022. godine.
Energetska bezbednost ne može se graditi kada dođe do krize; ona zahteva dugoročno planiranje i ulaganje. Južna Afrika sada sprovodi reforme kako bi smanjila restrikcije na snabdevanje energijom, ali cena višegodišnjih problema već je plaćena.
Ova situacija ima značaj ne samo za Južnu Afriku već i za druge zemlje koje mogu naučiti iz njenih grešaka. Srbija trenutno ulaže u razvoj svoje energetske infrastrukture kako bi izbegla slične probleme. Novi blok B3 u Kostolcu snage 350 megavata predstavlja prvo veliko proizvodno postrojenje Elektroprivrede Srbije nakon skoro četiri decenije. Pored toga, planira se izgradnja solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata uz baterijska skladišta.
Plan razvoja energetske infrastrukture Srbije predviđa nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije kao što su vetar i sunce ukupne snage dva gigavata. Procene sugerišu da će Srbiji biti potrebno oko 14 milijardi evra ulaganja u energetiku tokom naredne decenije.
Ulaganja koja Srbija danas čini nisu vidljiva svakodnevnom građaninu koji ne razmišlja o megavatima ili prenosnim mrežama dok struja nesmetano dolazi do njegovog doma. Međutim, bez pouzdane opskrbe energijom staje gotovo sve što smatramo normalnim životom.
Lekcija koju svet može naučiti iz iskustava Južne Afrike jeste da energetska sigurnost ne može biti prioritet tek kada nastane kriza; ona mora biti deo dugoročnog plana koji uključuje investicije u infrastrukturu pre nego što dođe do problema.
Srbija stoga ulaže sredstva ne samo u energiju već i u očuvanje radnih mesta i funkcionisanje ključnih institucija poput bolnica i fabrika tokom kriznih trenutaka.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
