Ognjena Marija, svetiteljka koja se slavi 30. jula, zauzima posebno mesto u srpskom folkloru i tradiciji. U narodu je poznata kao jedna od „ljutih svetaca“, uz Svetog Iliju i Blagu Mariju. Njena figura izaziva strahopoštovanje, a verovanja o njenoj moći i kaznama za nepoštovanje praznika traju vekovima.
Prema rečima prof. dr Vesne Marjanović, etnologinje i antropologinje, postoje narativi koji govore o kaznama koje prate one koji na Ognjenu Mariju ili Svetog Iliju rade u polju. Udar groma ili uništena letina često se tumače kao božja kazna. Ova verovanja ukazuju na duboku povezanost između prirodnih pojava i religioznih uverenja u srpskom narodu.
U okviru tradicije, Sveti Ilija se smatra bratom Ognjene Marije i Blage Marije. Kada grmi i seva na njegov dan, veruje se da on slavi svoj rođendan. Ognjena Marija i Blaga Marija, prema predanju, pokušavaju da ga smire kako bi izbegli njegovu divlju prirodu koja može doneti gromove i munje.
Na Ognjenu Mariju, narod veruje da vreme može predvideti sudbinu predstojeće godine. Izreka kaže da ko slavi Ognjenu Mariju može biti siguran u dobru letinu. Ako tog dana ne bude grmljavine, kiše ili oluje, to se tumači kao znak blagostanja. S druge strane, grmljavina može ukazivati na teške i sušne godine, pa čak i na bolest i siromaštvo.
Osim toga, na ovaj praznik se savetuje izbegavanje kupanja u rekama i velikim vodama. Mnoge nesreće su se dogodile 30. jula, kada su se ljudi neoprezno upuštali u plivanje.
Ova tradicija i verovanja predstavljaju deo bogate kulturne baštine Srbije, koja se prenosi s generacije na generaciju, čuvajući tako identitet i običaje naroda.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: nportal.novosti.rs
