U Srbiji, dinje i lubenice se smatraju omiljenim voćem tokom letnjih meseci, a njihovo poreklo i značaj su zanimljivi. Prema nekim izvorima, ove sočne plodove su u našu zemlju doneli Turci, zajedno sa drugim kulturama. Ipak, reč „bostan“, koja se koristi za označavanje dinja i lubenica, zapravo potiče iz turskog jezika i znači „mirisno mesto“.
Međutim, istraživanja pokazuju da su dinje i lubenice prisutne u našim krajevima mnogo pre turskih osvajanja. Dr Olga Zirojević u svojoj knjizi „Istočno zapadna sofra“ navodi da su ove biljke doneli antički Grci i Rimljani, a zanimljivo je da se radi o povrću, a ne voću, srodnom tikvama i krastavcima.
U savremenoj poljoprivredi, postoji mnogo sorti lubenica, a najpoznatija je „carigradska“ lubenica, koja se nekada gajila u Srbiji. Danas se uzgajaju različite vrste, koje mogu težiti i do 12 kilograma. S druge strane, dinje su takođe dostupne u raznim sortama, uključujući „medenu“ dinju i kantalupo, a dolaze iz različitih zemalja, uključujući Grčku i Tunis.
U Srbiji, mnogi poljoprivrednici i dalje gaje tradicionalne vrste ovih plodova, a dinje se često jedu uz hleb, kao što su to radili njihovi preci. Osim što su ukusne, dinje i lubenice sadrže oko 90% vode, što ih čini idealnim osveženjem tokom vrućih letnjih dana. Ove biljke su takođe korisne za zdravlje, jer pomažu u regulaciji probave i čišćenju organizma.
Iako su otporne na transport, dinje i lubenice su vrlo kvarljive nakon što se raseku, pa se preporučuje da se pojedu odmah nakon pripreme. U savremenom svetu, stručnjaci za parfeme su prepoznali svež miris ovih plodova, što je dovelo do stvaranja parfema i kozmetike sa mirisom dinje i lubenice.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
