Sinhronizovani pritisci na Beograd iz regiona
Dok Beograd suočava s kontinuiranim pritiscima sa svih strana, stiže još jedan izazov, koji dolazi iz Novog Pazara i juga centralne Srbije. Ova sinhronizovana inicijativa, koja je trenutno razgovarana u Narodnoj skupštini, predstavlja predlog rezolucije koja osuđuje navodne zločine Srbije prema Albancima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine.
Cilj ove rezolucije nije isključivo ukazivanje na srpsku krivicu, već i pokušaj da se prikazuju velikoalbanske aspiracije, ističu analitičari. Ova inicijativa potekla je od poslanika Sulejmana Ugljanina iz SDA Sandžaka i Šaipa Kamberija iz Pokreta za demokratsko delovanje, a tim povodom se naglašava da nije došla slučajno, već u kontekstu sve većih pritisaka na Srbiju.
U obrazloženju predloga rezolucije koriste se teške kvalifikacije, poput „sistematskog nasilja“ i „aparthejd“. Ovim terminima Srbija se poziva da preuzme odgovornost za navedene stvaranosti. Upadljivo je korišćenje termina „aparthejd“ dok srpska zajednica na Kosovu upozorava na institucionalnu diskriminaciju i nepravde eng.
Autori rezolucije, koji su deo poslaničke grupe Pokret slobodnih građana (PSG), fokusiraju se isključivo na zločine nad Albancima i citiraju presude Međunarodnog suda u Hagu. Međutim, stradanja Srba tokom istog perioda ostaju po strani, iako je u Hagu očekivana presuda Hašimu Tačiju i nekolicini bivših vođa OVK-a za zločine protiv čovečnosti.
Poseta Marti Kos u kontekstu krize
U svetlu teških političkih okolnosti, novi izbori u Prištini zakazani su za 7. jun, dok premijer Kurti i vlada trenutno funkcionišu u tehničkom mandatu. Poseta evropske komesarke za proširenje, Marte Kos, ima za cilj da doprinese napretku Kosova na putu ka evropskim integracijama. Tokom posete, ona će razgovarati s v. d. predsednikom Aljbuljenom Hadžijem i Kurtijem, kao i sa predstavnicima civilnog društva. Međutim, nije naglašeno da li će se sastati i s predstavnicima srpske zajednice.
Ovo nije prvi put da se predstavnici bošnjačke i albanske manjine udružuju u političkim inicijativama. Naime, Ugljanin i Kamberi su prošle godine zajedno podneli predlog rezolucije o Srebrenici, kao i otvorili pitanje Preševske doline i položaja Albanaca u centralnoj Srbiji.
U predlogu rezolucije se zahteva uključivanje statusa Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u dijalog između Beograda i Prištine, a predloženo je i formiranje parlamentarnog tela uz učešće OSCE-a i relevantnih lokalnih predstavnika.
Vojska Srbije i NATO: Zajednička obuka
U drugom važnom razvoju, Vojska Srbije je započela prvu zajedničku vojnu vežbu sa NATO-om pod nazivom „NATO-Srbija“. Vežba se održava u bazi „Jug“ i na poligonu „Borovac“ pored Bujanovca, uz učešće oko 600 vojnika iz Srbije, Italije, Rumunije i Turske. Ova aktivnost, koja traje do 23. maja, obuhvata obuku u taktikama i procedurama koje se koriste u operacijama podrške miru.
Stručnjaci naglašavaju da takva saradnja doprinosi očuvanju mira i stabilnosti u regionu, kao i unapređenju međusobnog poverenja između vojnih snaga.
Aluzije na političke ciljeve
Istoričar Aleksandar Raković komentariše da pristupi SDA ukazuju na velikoalbanske ambicije, imajući u vidu da značajan deo članstva ove stranke potiče iz albanske zajednice. On upozorava da se ovakvi potezi, uključujući novo podnošenje rezolucije, mogu smatrati pokušajem podrivanja integriteta Srbije te da bi mogli sugestivno uticati na regionalne tenzije.
Ovaj akt dolazi u kontekstu veće političke igre, gde se sastav političkih lidera u regionu sve više prepliće s etničkim identitetima, postavljajući dodatni izazov pred stabilnost srpsko-albanskih odnosa.
Izvor: www.novosti.rs
