U Srbiji se dogodio izuzetno značajan događaj – boravak jednog od najvažnijih pravoslavnih relikvija, Pojasa Presvete Bogorodice, koja vekovima počiva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Ova svetinja, koju je darovao Knez Lazar, retko se udaljavala od svog doma.
FOTO: Tanjug/ANA PAUNKOVIĆ
Prilika da se ova relikvija razgleda javnosti ukazana je 20. maja, kada je iguman manastira Vatoped donio Pojas da bude izložen u Hramu Svetog Save. Vernicima je omogućeno da se pomole i celivaju svetu relikviju tokom nekoliko dana.
Očekivano, dorasli vernici iz Srbije i regiona počeli su se okupljati. Hram, otvoren 24 sata, tokom boravka svetinje bio je prepun, a redovi su rastezali kilometre. U dva navrata produžen je boravak svetinje, koja će ostati do 6. juna.
Sveštenici i vernici iznenađeni su velikim odzivom; ova svetinja je, deluje, oživela svestranost pravoslavnog naroda. Ljudi svih uzrasta, od beba do staraca, strpljivo su čekali u dugim redovima da bi se poklonili ovoj relikviji. Prema izvorima, do 3. juna u ponoć kroz hram je prošlo gotovo pola miliona posetilaca.
Nije slučajno što se veruje da je vera održala narod. Srbi iz regiona, pa čak i zapadne Evrope, dolazili su u sve većem broju, zbog čega mnogi na Zapadu, osobito u Zagrebu i Sarajevu, reaguju sa nelagodom. Ovaj pojam, „srpski svet“, nedavno je istakao predsednik Aleksandar Vučić, naglašavajući pomoć Srbima širom regiona, posebno u kulturnom i materijalnom smislu.
Nažalost, ova ideja naišla je na otpor od strane onih koji žele da suzbiju srpski nacionalni identitet, a koji su već pokušali da ugroze pravoslavlje i svetinje kroz istoriju. Tokom raznih perioda, crkve su bile uništavane, a sveštenici progonjeni.
Tokom socijalističkog uređenja, mnoge crkve su bile zatvorene ili pretvorene u druge svrhe, a crkveno zvono se jedva čulo. Na nastavak izgradnje hrama Svetog Save čekalo se sve do 1985. godine, a danas je on simbol ponosa srpskog naroda.
Pre početka 1990-ih i propasti komunizma, pravoslavni Srbi su stekli mogućnost slobodnog izražavanja vere. Međutim, danas, ova svetinja podseća na kompleksnu situaciju među svima onima koji ne dele istu veru ili ne razumeju njen značaj.
Neki, poput profesorke Marije Vasić, otvoreno kritikuju okupljanje vernika, optužujući ih za idolopoklonstvo i fetišizam. Njene reči, izrečene u medijima, naišle su na osudu, a mnogi vernici su na njih odgovorili s milošću.
Kao rezultat dolaska ove svetinje u Srbiju, čini se da su se pojavili i oni koji pokušavaju da promene diskurs i napadnu pravoslavlje. U tom kontekstu, lideri opozicije se ne pojavljuju u redovima naroda koji u ovim trenucima pokazuje zajedništvo.
BONUS VIDEO:
Izvor: www.novosti.rs
