U Nemačkoj je juče zabeležen značajan politički događaj kada je Tobijas Rauš iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD) izabran za predsednika pokrajinskog parlamenta Saksonije-Anhalta. Ovaj izbor predstavlja prvi put od kraja Drugog svetskog rata da na čelu jednog pokrajinskog parlamenta stoji predstavnik ultradesničarske stranke.
Na Trgu katedrale u Magdeburgu, glavnom gradu Saksonije-Anhalta, okupilo se oko 500 ljudi kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo ovim razvojem događaja. Transparenti su nosili poruke poput „Protiv zaborava – fašizam mora da ostane zločin“ i „Nema saradnje s ekstremnom desnicom“. Ovi protesti su se održali paralelno sa sednicom pokrajinskog parlamenta, gde je Rauš izabran sa 48 glasova, što je devet više od broja poslaničkih mesta koje njegova stranka ima u ovom telu.
Ovaj izbor označava novo poglavlje u nemačkoj političkoj istoriji, s obzirom na to da je AfD klasifikovana kao ekstremno desničarska stranka od strane pokrajinske Službe za zaštitu ustava. Sednicu je otvorila Eva fon Angern iz stranke Levica, koja je podsetila na retku zastupljenost žena u ovoj funkciji kroz istoriju Nemačke. Njene reči nisu naišle na aplauz poslanika AfD-a.
Tobijas Rauš, koji ima 35 godina i do sada nije bio posebno poznat van Saksonije-Anhalta, opisuje sebe kao jednog od umerenijih članova AfD-a. Njegovo ime postalo je poznato javnosti kada su neki članovi njegove stranke optuženi za nepotizam zbog zapošljavanja prijatelja u poslaničkim kancelarijama. Iako su te optužbe bile prisutne, to nije sprečilo njegovu kandidaturu.
Nakon izbora, Rauš je naglasio da će obavljati svoju funkciju kao predsednik svih poslaničkih grupa i istakao potrebu za primenom pravila bez obzira na promene većine. Takođe se osvrnuo na potrebu ukidanja „političkih zaštitnih zidova“, što implicira mogućnost saradnje sa drugim partijama.
Tokom prve sednice novog saziva parlamenta primećen je i neuobičajen raspored sedenja; poslanici AfD-a zauzeli su centralna mesta u sali, što odstupa od prakse gde desne stranke sede sa desne strane. Ova simbolika može ukazivati na ambiciju AfD-a da se pozicionira kao vodeća snaga u pokrajini.
Pokrajinski izbori održani 6. septembra privukli su veliku pažnju domaće i strane javnosti. Iako je pravo glasa imalo oko 1,7 miliona stanovnika, rezultati izbora mogli su imati nacionalni značaj. Pre izbora ankete su sugerisale da bi AfD mogla postati najjača stranka, ali nisu uspeli da osvoje apsolutnu većinu potrebnu za formiranje vlade.
AfD je osvojila 39 od ukupno 83 mandata u parlamentu, dok koalicija CDU-a, SPD-a, Levica i Zeleni takođe ima isti broj poslanika. Ključnu ulogu sada igra Savez za socijalnu pravdu i ekonomsku razboritost (BSW), koji ima pet poslanika i može odlučiti o formiranju vlade.
Uprkos trenutnim preprekama za formiranje vlasti, lider AfD-a Ulrih Zigmund planira da se kandiduje za premijera u decembru. Ukoliko ne uspe da obezbedi potrebnu većinu tokom glasanja koje će biti tajno, postoji mogućnost raspisivanja novih izbora.
Rauš smatra da bi neuspeh u prvom krugu mogao značiti trajne poteškoće pri formiranju vlade tokom celog mandata. Politička neizvesnost tek počinje za Saksoniju-Anhalt nakon ovog presedana koji će sigurno imati dalekosežne posledice po nemačku politiku.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
