Mogućnost Preispitivanja Priznanja Kosovske Nezavisnosti od strane Kenije
Više od pet godina nakon pauze u priznanju tzv. Kosova, odluka Kenije iz marta ove godine da podrži Prištinu iznenadila je Beograd. Međutim, nova diplomatska inicijativa usmerena ka Najrobiju može otvoriti vrata ponovnom preispitivanju ove odluke.
Prethodno je održan susret između predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i predsednika Kenije, Vilijama Rute, na marginama foruma u Bakuu. Vučić je iskoristio priliku da sazna razloge za promenu stava ove afričke države, ističući dosadašnju dobru saradnju i poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije.
Predsednik Srbije se osvrnuo na prisustvo nekih biznismena u Keniji uoči donošenja odluke o priznavanju, naglašavajući da je Bedžet Pacoli, bivši ministar spoljnih poslova Prištine, bio ključna figura u procesu priznavanja, objavivši fotografije sa potpisivanja u kabinetu Rute.
Prema rečima analitičara, susret Vučića i Rute može označiti početak vraćanja odnosa sa Kenijom na osnovne postavke. Ukoliko Kenija preispita svoje priznanje, to bi predstavljalo važan signal i pokazatelj da se borba za povlačenje priznanja Kosova nastavlja. S obzirom na to, oni ističu potrebu Beograda da deluje proaktivno, umesto da čeka poteze Prištine.
Srbija treba da osnaži prisustvo i savezništva u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, gde i dalje postoji prostor za diplomatske uspjehe.
Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije, ukazuje na značaj pokretanja neprekidne „ofanzive“ za povlačenje priznanja tzv. Kosova i afirmaciju prava Srbije na suverenitet. Naglašava značaj primene Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ističući da Beograd mora zadržati diplomatsku aktivnost na svim nivoima, naročito u kontaktu na najvišem političkom.
U poslednjih nekoliko godina, Priština je uspela da izdejstvuje samo dva nova priznanja — prvo je to učinio Izrael 2020. godine, dok je broj zemalja koje su povukle priznanje dostigao 27. Međutim, dalek je put do dvotrećinske većine potrebne za prijem u UN. Od 193 članice UN, čak 108 ne priznaje tzv. Kosovo, uključujući pet članica Evropske unije: Španiju, Grčku, Kipar, Slovačku i Rumuniju.
Jovanović, koji ima bogato iskustvo sa Kenijom, naglašava uspešnu istoriju saradnje koja nije bila isključivo politička. Tokom saradnje, više od 300 srpskih privrednika radilo je u Keniji, a srpske kompanije su izgradile značajne infrastrukturne projekte. Veruje da bi uz adekvatan angažman mogli biti ostvareni novi pomaci u vezi sa stajalištem Kenije o Kosovu, posebno s obzirom na slične separatističke pretenzije unutar same Kenije.
Izvor: www.novosti.rs
