Zova: Perspektivna Kultura za Poljoprivrednike u Srbiji
Srbija se sve više okreće evropskim standardima, posebno u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovaj trend otvara vrata novim kulturama koje obećavaju profit na širokom tržištu. Idealna situacija se javlja kada se mogu ostvariti značajni prinosi uz minimalna ulaganja.
Održiva Proizvodnja u Fokusu
S obzirom na rastuće interesovanje evropskog tržišta za proizvodima iz održive i organske proizvodnje, biljka zova postaje sve više u žiži interesovanja. Njena upotreba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, zajedno sa sve većom potražnjom u zemljama EU, ukazuje na to da bi zova mogla postati ključni igrač u razvoju srpske poljoprivrede.
Mogućnosti i Finansijska Isplativost
Uzgajivači zove prepoznaju njene prednosti u odnosu na grožđe. Zova može doneti veći prinos, a potrebna su manja ulaganja. Ova biljka najbolje uspeva u peskovitom tlu, zbog čega sever Vojvodine postaje centar njenog uzgoja. Razvijene su vrste, poput „hazberga“, koje se odlično snalaze na ovom terenu. Na pijacama, proizvodi od zove poput sokova i slatka postali su traženi, što dodatno doprinosi profitabilnosti.
Prinos zove se kreće između 10 i 12 tona po hektaru, a farmeri mogu očekivati zaradu od više od 500.000 dinara po hektaru. Jene Šerfeze, poljoprivrednik iz Horgoša, ističe da prinos može biti i duplo veći uz pravilno upravljanje i povoljne prirodne uslove.
„Ova kultura ne zahteva hemijsku zaštitu, što je čini gotovo organskom proizvodnjom. Nježno se razmnožava, dok berba zahteva manje napora u poređenju sa grožđem“, navodi Šerfeze.
Zova se bere u avgustu, ali su otkupljivači takođe zainteresovani za njene cvetove. Povećana potražnja za zovom i njenim derivatima čini je jednom od vodećih bobičastih kultura na domaćem tržištu.
Raznovrsna Upotreba Zove
Zovu karakteriše široka primena u farmaceutske svrhe. Prepoznata je po svojim zdravstvenim svojstvima i može se koristiti za pravljenje džemova, rakije i čajeva. Vladislav Ognjanov, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ističe da svaki deo zove ima korisnu vrednost. Čak ni porto vino ne može da se koristi bez dodatka zove.
U svetlu sveopšte potražnje i mogućnosti koje nudi, zova predstavlja kvalitetnu alternativu konvencionalnim kulturama i potencijal za dalji razvoj srpskog agrara.
Zahvaljujući svojim pogodnostima i rastućem tržištu, zova bi mogla postati omiljena biljka među poljoprivrednicima i doprinijeti ekonomskom razvoju Srbije.
Izvor: www.novosti.rs
