„Mi smo morali da pročitamo celu knjigu!“ – požalio se student na seminaru, a profesor althistorije Mihael Zomer mogao je samo nemoćno da odmahne glavom. Ono što je do pre samo nekoliko godina bilo sasvim normalno očekivanje od buduće intelektualne elite Nemačke, danas se doživljava kao gotovo nepodnošljiva tortura. Kako prenosi „Berliner Zeitung“ u komentaru objavljenom 11. aprila 2026, nemački univerziteti sve više liče na ustanove koje se prilagođavaju studentima sa „alergijom na tekst“, dok mladi koji bi sutra trebalo da vode zemlju sve teže savladavaju i osnovne zahteve studiranja. Povod nije usputna anegdota, već ozbiljno upozorenje na duboku krizu obrazovnog sistema.
Prema tekstu profesora Zomera, objavljenom u „Die Welt „10. aprila 2026. pod naslovom „Morali smo da pročitamo celu knjigu!!!“, situacija na univerzitetima je alarmantna. Zomer, profesor antičke istorije na Univerzitetu u Oldenburgu, opisuje studente koji sa panikom reaguju već na zadatak da pročitaju jednu celu knjigu. Kako navodi, široka sredina studentske populacije, ona koja je nekada činila stabilnu okosnicu univerziteta danas sve češće pokazuje da nije dorasla studijama. Nedostaju joj rečnik, koncentracija, navika čitanja i sposobnost za samostalno kritičko mišljenje. Posebno upozorava na kulturu izbegavanja napora, u kojoj se rad i disciplina sve češće doživljavaju kao mana, a ne kao vrlina.
Ovakva upozorenja ne stoje usamljeno. „Berliner Zeitung“ u svom komentaru ovu pojavu povezuje sa rezultatima međunarodnog PISA istraživanja, koje za Nemačku beleži pad u matematici, čitanju i prirodnim naukama u odnosu na 2018. godinu. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj „OECD“ zaista navodi da su rezultati Nemačke u 2022. godine niži nego 2018. godine u sve tri oblasti, kao i da su ukupno među najslabijima od kada se PISA meri. To potvrđuje da problem nije samo univerzitetski, već da se kriza razvija još mnogo ranije, već u školama.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka ne gubi slučajno bitku za obrazovanje, već godinama snižava kriterijume i potiskuje kulturu znanja u korist komfora, forme i politički poželjnih parola. Kada studentu čitanje cele knjige postane šok, to više nije problem pojedinca, već simptom sistema. Upozorenja profesora više se ne mogu otpisivati kao preterivanje, jer brojke i iskustvo iz učionica govore isto.
Piše: Nina Stojanović
