Evropska unija suočava se s potrebom za reformom spoljne politike
Dok Evropska unija nastoji da odgovori na sve veću globalnu konkurenciju, trgovinske sukobe i ratne sukobe, u Briselu raste kritika prema instituciji zaduženoj za jedinstven nastup bloka na međunarodnoj sceni. Prema informacijama londonskog „Fajnenšel tajmsa“, Francuska i Nemačka su preuzele inicijativu u vođenju razgovora o značajnoj reformi Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), koja uključuje predloge za smanjenje ovlašćenja šefice evropske diplomatije, Kaje Kalas.
EEAS je osnovana pre 15 godina s ciljem da omogućiti EU jedinstven glas na globalnoj sceni. Međutim, sve više evropskih zvaničnika se slaže da ovaj ambiciozan projekat nije postigao očekivane rezultate.
Jedan od visokih zvaničnika izjavio je: „Jasno je da sistem ne funkcioniše kako je planirano. On je disfunkcionalan.“ Prema navodima, unutar članica EU raste zabrinutost zbog preklapanja nadležnosti između EEAS-a, nacionalnih ministarstava spoljnih poslova, Evropske komisije i Saveta EU, što često uzrokuje spore reakcije i nejasne podele odgovornosti.
Dodatno nezadovoljstvo izazivaju i stavovi koje je Kalas iznosila bez prethodne usaglašenosti sa članicama, posebno u vezi s politikom prema Kini. Tokom bezbednosne konferencije u Talinu krajem maja, ona je izvršila paralelu između Kine i raka, naglašavajući potrebu za čvrstijom ekonomskom politikom prema Pekingu.
„Ako se suočavate sa teškom bolešću, imate dva izbora. Povećati dozu morfijuma ili krenuti na hemoterapiju. Povećanje doze morfijuma nije bolno, ali hemoterapija jeste,“ izjavila je Kalas, demonstrirajući svoj pristup prema spoljnoj politici.
U evropskim prestonicama se sve otvorenije postavlja pitanje održivosti trenutnog modela evropske diplomatije. Jedan od razmatranih predloga uključuje smanjivanje autonomije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i vraćanje nekih nadležnosti Evropskoj komisiji i državama članicama. Takva promena bi predstavljala najveći preokret u evropskoj diplomatiji otkako je EEAS osnovana.
Ova rasprava odvija se u kontekstu šire borbe za uticaj unutar evropskih institucija. U poslednjim godinama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen preuzela je sve izraženiju ulogu u spoljnopolitičkim pitanjima, od sukoba u Ukrajini do bezbednosnih inicijativa, što dodatno komplikuje odnose između Komisije i EEAS-a.
Finansijski pritisci predstavljaju još jedan motiv za reformu. Uoči pregovora o novom višegodišnjem finansijskom okviru EU, više država zahteva smanjenje troškova evropske administracije. Prebacivanje određenih funkcija iz EEAS-a na druge institucije moglo bi se predstaviti kao racionalizacija.
Trenutni razgovori su još u ranoj fazi, a Francuska razmatra više modela reforme. Kako bi se dovele do bilo kakvih promena u sadašnjem sistemu, potrebna je saglasnost svih 27 članica, što garantuje da proces neće biti brz ili jednostavan.
Međutim, sama činjenica da Francuska i Nemačka postavljaju pitanje budućnosti evropske diplomatske službe govori o dubokom nezadovoljstvu rezultatima spoljnih politika EU. Nakon godina ratova, energetskih kriza, trgovinskih sporova i sve većih razlika među članicama, u Briselu se postavlja pitanje da li je problem u ljudima koji vode evropsku diplomatiju ili u samom sistemu koji je trebalo da obezbedi jedinstven glas Evrope na svetskoj sceni.
Prema trenutnim diskusijama, čini se da su mnoge evropske prestonice sklone odgovorima koji ukazuju na potrebu za promjenama u sistemu.
Izvor: www.novosti.rs
