Red vernika koji se stvorio u nedelju duž vračarskih ulica i Svetosavskog platoa, prema informacijama iz Srpske pravoslavne crkve, prešao je dužinu od više od kilometar i po. Beograd je ugostio više od stotinu autobusa sa vernicima iz različitih delova Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih srpskih krajeva.
Jedan vernik iz Zemuna je svedočio kako je čekao oko sat vremena da se pokloni Časnom pojasu Presvete Bogorodice, što je i njegova sugrađanka iz Rakovice potvrdila.
„Vredi čekati. Sve za majku Božiju i Boga vredi, i nikad nije teško“, istakla je ona.
Jedan Novosađanin je takođe proveo sat vremena u redu i rekao: „Vredelo je, naravno, pa uvek vredi kada je reč o ovakvoj svetinji.“
Beograđanka koja je čekala ispred Hrama Svetog Save izjavila je da je njen boravak u redu trajao dva sata. Prema njenim rečima, dolazak Časnog pojasa u Beograd predstavlja važan događaj za pravoslavlje i sve Srbe.
Mladić koji studira u Beogradu izneo je impresiju da je proveo gotovo pet sati čekajući, ali da mu to nije teško palo, s obzirom na važnost svetinje. „Pa kada čovek osvesti kolika je svetinja, 650 godina je prošlo od kako nije bila u Srbiji; ni pet sati u redu nije mnogo“, rekao je on.
Žena iz Smederevske Palanke podelila je da bi bila spremna da čeka i deset sati samo da se pokloni svetinji. „To je događaj koji će ostati zauvek, ne događa se često.“ Ima 71 godinu i raduje se velikom broju mladih ljudi i dece koji su prisutni.
Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvažnijih svetinja u pravoslavlju, stigao je u Beograd 20. maja, a na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekali su ga patrijarh srpski Porfirije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Svetinja je prvobitno izložena u Vaznesenjskom hramu, a zatim je prebačena u Hram Svetog Save, gde će ostati do 29. maja. Pojas, koji se vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, izuzetno je retko iznosi iz manastirskih zidina.
Ovaj pojas je jedinstveni predmet iz života Majke Božje, a prema predanju, ona ga je sama satkala od kamilje dlake i predala apostolu Tomi nakon svog vaznesenja na nebesa.
Dužnost čuvanja pojas preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a sama Bogorodica je naložila jevanđelisti Jovanu da im podeli njene riznice. Čuvanje njenog plašta se s generacije na generaciju obavljalo kroz nevine devojke iz njihovih porodica.
Prema istorijskim podacima, pojas je donet u Vizantijski carigrad tokom vladavine cara Arkadija kako bi štitio prestonicu od neprijatelja i nesreća. U 12. veku, tokom vladavine cara Manojla i Komnina, praznik Časnog pojasa je ustanovljen 31. avgusta.
Časni pojas je prešao u srpske ruke oko 1330. godine, kada je Sveti knez Lazar porazio bugarsku vojsku i poklonio ga manastiru Vatopedu, gde se i danas čuva.
Tokom perioda turske vlasti, bratstvo manastira je redovno prenosilo Časni pojas u litije kako bi osveštavali i jačali veru srpskog naroda.
Postoje brojna svedočanstva o isceljenjima i ostvarenjima blagoslova kod onih koji su mu se s verom približili. Sveti knez Lazar poklonio je pojas manastiru Vatopedu 1371. godine, i od tada se ta svetinja čuva.
Iz poštovanja i ljubavi svetogorskih monaha prema Presvetoj Bogorodici, tradicija je da se poklonicima daju komadići trake koja se osveštava na pojasu, za blagoslov i duhovno jačanje.
Izvor: www.b92.net
