Španska vlada je u avgustu 2023. godine podnela zahtev za dodeljivanje statusa službenih jezika Evropske unije za katalonski, baskijski i galicijski. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se u Španiji vodi rasprava o jezicima koji su priznati kao službeni u autonomnim pokrajinama, gde se ti jezici koriste pored španskog, koji je službeni na nacionalnom nivou.
Za usvajanje ovog predloga potrebna je jednoglasnost svih država članica EU, što se do sada nije postiglo. Oko 20 miliona ljudi, što predstavlja 40% stanovništva Španije, živi u oblastima gde su ovi jezici službeni. Portparolka Socijalističke partije u Madridu istakla je važnost ovog zahteva, nazivajući ih „suslužbenim jezicima Španije“.
Međutim, mnoge države članice, uključujući Hrvatsku, Nemačku, Finsku, Švedsku, Francusku i Austriju, izrazile su protivljenje ili ozbiljne rezerve prema ovom predlogu. Francuska, na primer, strahuje da bi priznavanje jezika koji nisu službeni na nacionalnom nivou moglo otvoriti vrata sličnim zahtevima unutar njenih granica. Dnevnik El Periódico izveštava da španska opoziciona konzervativna Narodna partija pokušava da utiče na vlade u EU, uključujući Hrvatsku, da odbiju ovaj predlog.
Pravna služba Saveta EU je ocenila da bi za priznanje ovih jezika mogla biti potrebna izmena evropskih ugovora. Evropska komisija procenjuje da bi troškovi prevođenja i usmenog prevođenja na katalonski, baskijski i galicijski mogli dostići 132 miliona evra godišnje. Iako se Španija obavezala da će pokriti te troškove, postoje sumnje da bi takva obaveza mogla biti neodrživa u slučaju promene vlasti u Madridu.
Podršku predlogu pružaju države poput Belgije, Irske, Portugala, Rumunije i Slovenije. Zahtev za službenim statusom katalonskog jezika predstavlja dugogodišnji politički cilj katalonskih institucija. Španija je ovaj zahtev formalno uputila evropskim institucijama pre tri godine, nakon što je katalonska stranka Junts postavila uslov za podršku manjinskoj vladi Pedra Sančeza.
Poslednji put je ovo pitanje bilo na dnevnom redu u maju 2025. godine, ali glasanje nije održano zbog sumnji koje je izrazilo deset država članica. Ukoliko bi se predlog usvojio, katalonski, baskijski i galicijski jezici bi dobili širi status u okviru EU, što bi omogućilo veću dostupnost dokumenata i usluga na tim jezicima, kao i njihovu upotrebu u evropskim školama i programima poput Erazmusa.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.b92.net
