U Almaškom kraju Novog Sada već se oseća novi dah. Radnici postavljaju staru kocku u krivudave ulice, restauratori pažljivo obnavljaju fasade autentičnih kuća, a moderna rasveta i nova infrastruktura polako preobražavaju ovaj najstariji deo grada. Do kraja ove godine biće završena prva faza obnove oko 200 kuća i 12 ulica sa kompletnom infrastrukturom, a ceo poduhvat će trajati šest godina i pretvoriti Almaški kraj u pravi duhovni centar Novog Sada.
Reč je o istorijskom projektu vrednom 2,3 milijarde dinara, koji zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad. Obnova obuhvata ne samo fasade i krovove, već i potpunu zamenu kanalizacije, vodovoda, struje i optičkih kablova, sadnju više od 200 novih stabala sa savremenim zalivnim sistemima, uređenje tri nova trga i podizanje spomenika Zahariju Orfelinu. Posebnu pažnju privlači ulica Zlatne grede, gde su živeli veliki Novosađani – Zaharije Orfelin, Jovan Jovanović Zmaj i Laza Kostić – čiji se doprinos slavi kroz festival „Četiri krajcare“.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Dalibor Rožić naglašava da se radovi izvode sa najvišim konzervatorskim standardima, uz upotrebu prirodnih materijala i vraćanje tradicionalne kocke. Arhitekta Đorđe Bajilo, autor projekta, ističe da je ovim poduhvatom zaustavljena neplansko širenje grada i da Almaški kraj konačno dobija novi život, ostajući veran svojim korenima. Projekat je već ovenčan prestižnim priznanjima, među kojima su Zlatna nagrada „Kosta Karas“ za zaštitu ugroženog kulturnog nasleđa i Architizer A+Awards u Parizu 2023. godine.
Almaški kraj, sa svojom Almaškom crkvom, zgradom Matice srpske i Zmaj Jovinom gimnazijom, ostaje pod najvišom državnom zaštitom, a obnova će ga učiniti još privlačnijim mestom za život, kulturu i turizam.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Konačno se dešava ono što smo dugo čekali – Novi Sad ne ruši svoje korene, već ih brižljivo obnavlja. Almaški kraj nije samo turistička atrakcija, on je živa istorija srpskog građanskog duha, mesto gde su se rađale ideje i stvarala kultura. Ovaj projekat pokazuje da je moguće spojiti prošlost i budućnost bez kompromisa, i da prava briga o nasleđu nije luksuz, već obaveza prema generacijama koje dolaze.
Piše: Nina Stojanović
