U Baden-Virtembergu, decenijama su hiljade radnika, od Štutgarta do manjih gradova poput Ludvigsburga i Fridrihshafena, doprinosile razvoju nemačke automobilske industrije, koja je smatrana simbolom ekonomske snage zemlje.
Foto: Desintegrator / Alamy / Profimedia
Automobilska industrija i njeni dobavljači pružali su stabilna radna mesta i visok standard života. Međutim, mnoge porodice se sada suočavaju sa nesigurnom budućnošću. Prema podacima iz pokrajinske vlade Baden-Virtemberga, od 2023. godine već je izgubljeno oko 18.000 radnih mesta u ovom sektoru, dok se prognozira da bi do 2040. moglo nestati skoro svako treće radno mesto u automobilskom klasteru.
Izvori bliski nemačkom portalu „Deutschlandkurier“ otkrivaju da bi broj zaposlenih u automobilskim branšama mogao opasti sa 480.100 radnika u 2022. na oko 325.600 do 2040. godine. Ovaj pad znači gubitak više od 154.000 radnih mesta u pokrajini, koja je dom značajnim kompanijama kao što su Mercedes, Porsche, Bosch i Mahle.
Ranije studije koje je naručila pokrajinska vlada upozoravale su na moguće posledice elektrifikacije, digitalizacije i automatizacije do 2030. godine, procenjujući da bi se između 37.600 i 66.000 radnih mesta moglo ukinuti. Iako su se očekivale promene, trenutni razvoj događaja ukazuje na to da se one dešavaju brže nego što je predviđeno. Restrukturiranje i mere štednje sada su uobičajene u velikim nemačkim kompanijama.
Kompanija Bosch, najveći svetski proizvođač auto-delova, potvrdila je smanjenje broja zaposlenih u sektoru mobilnosti. Pored toga, ZF Friedrichshafen planira ukidanje do 14.000 radnih mesta do 2028. godine. Porsche se suočava sa padom profita, pa je predstavio novi program štednje, dok Mercedes-Benz sprovodi mere racionalizacije usled smanjenje potražnje i rastućih troškova. Slične korake najavljuju i Mahle, Trumpf i drugi ključni igrači u industriji Baden-Virtemberga.
Podaci konsultantske kuće EY, zajedno sa informacijama iz nemačkih statističkih institucija, otkrivaju da je automobilski sektor u Nemačkoj u protekloj godini izgubio više od 50.000 zaposlenih, dok je od 2019. ukupni broj radnika smanjen za više od 110.000. Posebno su pogođeni radnici u proizvodnji motora sa unutrašnjim sagorevanjem, gde elektrifikacija zahteva manje komponenti i broj zaposlenih.
Industrijski analitičari identifikuju više faktora kao uzroke trenutne situacije – visoke cene energije, rastuće troškove rada, smanu potražnje na evropskom tržištu, jaku konkurenciju iz Kine i brzu tranziciju ka električnim vozilima. Predstavnici privrede već godinama ukazuju na probleme koje donosi energetska politika nakon zatvaranja nuklearnih elektrana, uz sve veću regulativu u skladu sa evropskim klimatskim standardima.
Iako političari ističu potrebu za „strukturnom transformacijom“, mnogi radnici se suočavaju sa vrlo stvarnim problemima. U gradovima gde je ekonomija decenijama zavisila od auto-industrije, raste zabrinost zbog budućnosti. Za radnike koji su decenijama bili zaposleni u istim fabrikama, mogućnost gubitka posla predstavlja ne samo statistički podatak već direktan izazov u vezi sa egzistencijom, otplatom kredita i budućnošću njihovih porodica.
Vlada Baden-Virtemberga priznaje dolazak velikih promena, ali kritičari ističu da mere zaštite zaposlenih nisu dovoljno obimne s obzirom na razmere problema. Pitanje koje se postavlja u javnosti je da li će prekvalifikacije i otvaranje novih radnih mesta u drugim sektorima biti sasvim dovoljni da nadoknade desetine hiljada poslova koji nestaju iz industrije koja je generacijama bila stub nemačkog ekonomskog razvoja.
Analitičari upozoravaju da je situacija u Baden-Virtembergu signal za čitavu Nemačku. Zemlja koja je nekada bila evropski industrijski motor sada se suočava sa izazovom kako da istovremeno sprovede energetsku i tehnološku transformaciju, a da pritom sačuva konkurentnost svoje privrede i radna mesta stotina hiljada ljudi. Trenutne brojke pokazuju da je ovaj zadatak daleko složeniji nego što se to ranije verovalo.
Izvor: www.novosti.rs
