Zvučne Talasi Kiše Mogu Ubrzati Klijanje Semena, Preporučuju Istraživači
Istraživači sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) otkrili su da zvuk kiše može značajno da utiče na klijanje semena, što ukazuje na to da biljke reaguju na spoljašnje stimuluse na kompleksniji način nego što se ranije pretpostavljalo.
Profesor Nikolas Makris, specijalista za akustiku i senzore, istakao je u razgovoru za Al Džaziru da je ideja o ovoj vezi proizašla iz prethodnih istraživanja koja su pokazala da vibracije mogu da utiču na ponašanje biljaka. S obzirom na to da su prethodna istraživanja naglašavala uticaj mehaničkih vibracija, poput onih koje se javljaju u poljoprivredi i industriji, postavljeno je pitanje da li zvuk kiše može imati sličan efekat.
Istraživači su teorijski postavili da udarci kišnih kapi o površinu stvaraju zvučne talase koji izazivaju vibracije u okolini. Ovi talasi mogu imati uticaj na seme koje se nalazi ispod površine zemlje ili vode, posebno zbog veće gustine tih sredina u poređenju s vazduhom.
Makris je objasnio da su reakcije u osnovi zasnovane na statolitima, ćelijskim strukturama koje omogućavaju biljkama da „osećaju“ gravitaciju i pravilno usmere rast korena i stabla. Hipoteza je sugerisala da vibracije uzrokovane zvukom kiše mogu pomeriti statolite i pokrenuti signal za klijanje.
U eksperimentima koje su sproveli, korišćeno je oko 8.000 semena pirinča, izloženih različitim zvučnim uslovima simuliranim da imituju padavine različitog intenziteta, i to pod kontrolisanim uslovima bez direktnog kontakta sa vodom. Rezultati su pokazali da su semena izložena zvuku kapljica kiše počela da klijaju brže za 30 do 40 odsto u odnosu na kontrolnu grupu.
Zanimljivo je da su semena koja su bila bliža površini vode pokazala veću osetljivost na zvučne talase, što potvrđuje značaj snage zvučnih talasa na reakciju biljaka. Istraživači su došli do zaključka da vibracije aktiviraju statolite u ćelijama, što u krajnjem smislu pokreće proces klijanja. Ovo ukazuje da zvučni talasi deluju ne samo kao spoljni stimulans, već i kao unutrašnji signal za semena.
Ova studija implicira da sposobnost semena da „čuje“ kišu može predstavljati adaptivnu prednost, jer može ukazivati na optimalnu dubinu za klijanje i dostupnost vode u zemljištu. Rezultati istraživanja menjaju dosadašnje razumevanje interakcija biljaka sa svojim okruženjem, naglašavajući sofisticirane mehanizme senzorne percepcije o kojima se ranije nije razmišljalo.
Izvor: www.novosti.rs
