U narednih 10 do 15 godina, tržište rada suočiće se s izazovom kada se očekuje da oko 1,2 milijarde mladih ljudi uđe u radnu snagu. Međutim, dostupna radna mesta biće samo oko 400 miliona, što stvara ozbiljan jaz koji može imati dalekosežne posledice po ekonomiju i društvenu stabilnost širom sveta. Ove alarmantne podatke izneo je predsednik Svetske banke Adžaj Banga tokom plenarnog zasedanja Godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Bangkoku.
Banga je istakao da bi razlika između broja mladih koji traže posao i onih koji će ga naći mogla dostići čak 800 miliona. U svom obraćanju liderima i ministrima finansija, naglasio je da posao nije samo statistika, već predstavlja dostojanstvo pojedinca. Ove reči oslikavaju stvarne ambicije mladih ljudi koji žele da izgrade svoju budućnost.
Predsednik Svetske banke upozorio je na to kako neiskorišćen potencijal mladih može imati posledice koje prevazilaze granice pojedinačnih država. Nedostatak prilika za zapošljavanje ne pogađa samo pojedince; on ograničava ekonomski rast i razvoj društva u celini. Otvaranje novih radnih mesta donosi šire koristi, uključujući veće prihode domaćinstava i produktivniju privredu.
Svetska banka se suočava s brojnim izazovima u ostvarivanju svojih razvojnih ciljeva. Ograničeni budžeti, geopolitičke podele, rastući javni dug i visoke cene osnovnih dobara dodatno otežavaju finansiranje razvoja i stvaranje novih poslova. Sukobi, ograničene mogućnosti zaduživanja nekih država kao i visoki troškovi energenata takođe predstavljaju značajne prepreke.
Kako bi se povećao obim ulaganja i ubrzao ekonomski razvoj, Svetska banka zagovara model finansiranja koji kombinuje javna sredstva s privatnim investicijama. Banga je naglasio potrebu prilagođavanja pristupa potrebama svake zemlje posebno. Javno finansiranje trebalo bi da igra ključnu ulogu u sredinama s najvećim rizicima, dok bi privatni kapital trebao postati značajniji izvor finansiranja kako se privreda razvija.
U tom kontekstu, posebno su istaknuti sektori kao što su energetika, poljoprivreda, zdravstvo i infrastruktura kao oblasti koje mogu doprineti razvoju privrede i stvaranju novih radnih mesta. Svetska banka takođe nastoji smanjiti rizike za ulagače kroz garancije i finansiranje u lokalnim valutama.
Prema podacima koje je izneo Banga, obim mobilisanih privatnih investicija porastao je sa približno 35 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. godini na 112 milijardi dolara u prošloj fiskalnoj godini. Kada se tome dodaju sredstva iz sopstvenih izvora Svetske banke, ukupno finansiranje premašilo je 230 milijardi dolara.
Banka radi na uspostavljanju zajedničkih standarda za procenu investicija sa još pet multilateralnih razvojnih banaka kako bi olakšala privlačenje dodatnog kapitala za nove projekte. Takođe se fokusira na ubrzanje pripreme investicija; prosečno vreme pripreme projekata skraćeno je sa 19 na devet meseci.
Među dugoročnim ciljevima Svetske banke su obezbeđivanje pristupa električnoj energiji za 300 miliona ljudi u Africi do 2030. godine te unapređenje zdravstvene zaštite za 1,5 milijardi ljudi. Ulaganja u klimatske projekte takođe ostaju prioritet; prema dostupnim podacima, finansijske koristi od ovih projekata dostigle su 96 milijardi dolara.
Ipak, upozorenje o velikom broju mladih koji će tražiti poslove ostaje jedan od ključnih izazova globalnog razvoja. Stvaranje novih radnih mesta zavisiće od investicija, ekonomskih kretanja kao i sposobnosti država da stvore uslove za dugoročni rast.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
