Srbija se suočava sa značajnim promenama u klimatskim uslovima, što ima direktan uticaj na poljoprivredu, posebno voćarstvo. Prema rečima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, naša zemlja više ne može da se smatra zemljom umereno-kontinentalne klime. Umesto toga, sve više podseća na suptropski pojas, što stvara izazove za tradicionalne voćarske kulture.
U poslednjim godinama, voćari se suočavaju sa problemima kao što su ožegotine na plodovima i prolećni mrazevi, koji značajno smanjuju prinos. Galetin ističe da su posebno ugrožene rane voćne vrste, poput kajsija, trešanja i višanja, ali ni jabuke i šljive nisu imune na nove klimatske uslove. Ove promene zahtevaju hrabre korake ka adaptaciji, uključujući promenu strukture voćarskih kultura.
Analize pokazuju da se na srpskom tlu sve više uspevaju kulture koje su ranije bile rezervisane isključivo za Mediteran. Galetin objašnjava da se srpska klima pomera ka suptropskoj, što omogućava rast mediteranskih voćaka. U tom kontekstu, voćari bi trebali da razmotre nove sorte koje bolje podnose visoke temperature, kao što su smokve i borovnice.
Malina, jedan od najvažnijih izvoznika Srbije, takođe se suočava sa izazovima. Iako su šljive i jabuke i dalje stabilne, malinjaci su pod pritiskom zbog klimatskih promena i neuređenog tržišta. Galetin upozorava da mnogi uzgajivači razmišljaju o prelasku na druge kulture zbog nestabilnih cena maline.
U svetlu ovih promena, Galetin naglašava potrebu za sistemskim rešenjima u poljoprivredi. On savetuje proizvođačima da postanu akcionari u hladnjačama kako bi imali veću kontrolu nad tržištem. Prilagođavanje novim sortama, kao i ulaganje u zaštitne sisteme, predstavljaju ključne korake za opstanak srpske poljoprivrede u novim klimatskim uslovima.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
