Kinezi kao ključni faktor u globalnim energetskim pregovorima
Sjedinjene Američke Države (SAD) i Iran trenutno vode pregovore o trajnom otvaranju Ormuskog moreuza, što bi doprinelo obnovi transporta nafte iz Bliskog Istoka. Međutim, uticaj na tržište nafte može nadasve zavisiti od Kine, koja nije sastavni deo ovih pregovora.
Prema izveštaju CNN-a, trenutna situacija pritisne ne samo kinesku ekonomiju, već i globalno tržište nafte. Iako su neki analitičari u poslednje vreme predviđali da bi cena nafte mogla dostići i 200 dolara po barelu, cene su ostale znatno niže, uprkos velikim poremećajima u snabdevanju.
Dan Valter iz energetskog instituta Ember je naglasio da je Kina igrala ključnu ulogu u smanjenju šoka na tržištu, i time ublažila posledice za ostale azijske ekonomije. U ponedeljak, referentna cena nafte Brent pala je ispod 78 dolara po barelu, što ukazuje na očekivanja da bi trgovina kroz Ormuski moreuz mogla skoro ubrzo da se normalizuje.
Analitičari ukazuju da će kineska politika i potražnja i dalje oblikovati tržišne tokove, bez obzira na brzinu kojom se moreuz ponovo otvara.
„Nevidljiva ruka“ Kine
S obzirom na to da je rat u Iranu uticao na otprilike 14% globalnih naftnih zaliha, analitičari iz Sosijete Ženerala ističu da nije došlo do značajnog skoka cena nafte, kao što je to bio slučaj tokom prethodnih kriza. Kinu opisuju kao „nevidljivu ruku“ koja uspeva da rebalansira tržište, smanjujući svoj uvoz za oko tri miliona barela dnevno. Janiv Shah iz Rystad Energy-a navodi da je Kina pre sukoba povećala svoje strateške rezerve koristeći povoljne cene ruske i iranske nafte.
Trenutno, Kina ima više od milijardu barela u svojim komercijalnim i strateškim rezervama, koje je počela da koristi od maja.
Uticaj elektrifikacije na potražnju
Peking je takođe usvojio nove mere, ograničivši izvoz benzina i dizela kako bi osigurao domaće zalihe, što dodatno smanjuje potražnju rafinerija za sirovom naftom na svetskom tržištu. Ubrzana elektrifikacija transporta u Kini igra važnu ulogu; jedan od dva nova automobila prodatih u zemlji je električni ili hibridni model. Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, flota električnih vozila u Kini je u prošloj godini uštedela oko milion barela nafte dnevno.
Dejvid Fišman iz Lantau grupe naglašava da je to bio značajan sigurnosni ventil za globalno tržište. Ipak, upozorava da se oslanjanje na postojeće zalihe ne može održavati u nedogled, te bi Kina mogla nastaviti s akumulacijom rezervi ukoliko se cene ponovo smanje.
Novi izazovi za globalno tržište
Nakon višemesečnih upozorenja o potencijalu naftne krize, Međunarodna agencija za energiju sada predviđa mogućnost viška ponude. U svom najnovijem izveštaju, procenjuje se da bi rast proizvodnje u narednoj godini mogao premašiti rast potražnje, što će doneti izvestan predah tržištu i omogućiti obnovu iskorišćenih zaliha.
Kina, kao vodeći proizvodnjač električnih vozila i tehnologija čiste energije, zabeležila je rekordan izvoz ovih tehnologija od početka rata. Prema Kozimu Risu, analitičaru kompanije Trivium, ubrzanje prelaska na elektrifikaciju je sve očiglednije.
Muju Sju iz Kplera smatra da bi višak ponude mogao da postane očigledan već sledećeg meseca, ukoliko se Ormuski moreuz brzo ponovo otvori, čime bi se na tržište moglo vratiti oko 100 miliona barela trenutno blokirane nafte. Očekuje se takođe da će se iranska proizvodnja povećati, posebno ukoliko se američke sankcije ublaže. Međutim, ovo bi moglo smanjiti privlačnost iranske nafte za Kinu koja je do sada kupovala po povoljnijim cenama.
Kina se, prema Sjuu, može smatrati ključnim igračem na tržištu, koja bi mogla apsorbovati višak ponude, a pitanja ostaju samo kako će oblikovati svoje kupovne odluke.
Izvor: www.novosti.rs
