Kubansko vođstvo najavilo značajne ekonomske reforme
Predsednik Kube, Miguel Díaz-Canel, iznenadio je mnoge danas objavljivanjem ambicioznih ekonomskih reformi, usred pojačanih pritisaka Sjedinjenih Američkih Država na kubansku ekonomiju.
Ove nove reforme usmerene su na proširenje mogućnosti poslovanja za privatne kompanije, uz otvaranje tržišta za „novi pristup“ turističkom sektoru, koji se suočava s ozbiljnim izazovima. Ova objava dolazi u trenutku kada se Kuba suočava sa najtežom ekonomskom krizom u svojoj istoriji, a pritisak američke administracije dodatno komplikuje situaciju.
Od kada je Donald Trump uveo energetski embargo, Kuba se bori sa ozbiljnim nestašicama električne energije, a najnovija izdanja španske televizije Rtve podsećaju na ove teške okolnosti.
U izjavi za kubanske medije, Díaz-Canel je naglasio potrebu za reformama koje odražavaju „zahteve savremenog vremena“. On je kritikovao trenutnu politiku SAD kao „višedimenzionalnu agresiju“, ali je takođe istakao da njegova zemlja ne stagnira i sposobna je da se suoči sa izazovima.
Prioriteti i zaduženja vezani su za Ekonomski i socijalni program koji će biti razmatran u Nacionalnoj skupštini u julu. Predsednik je najavio da će se više sektora privrede otvoriti za privatnike, dok će pravila za obavljanje biznisa biti postavljena jasno i transparently.
Díaz-Canel je naveo da je neophodno ostvariti ulazak novih investitora u turizam, s obzirom na to da je ovaj sektor, historijski ključna grana kubanske ekonomije, trenutno najviše pogođen krizi. Neki od međunarodnih hotelskih lanaca su se povukli, što dodatno otežava situaciju.
Kao mogući cilj, predsednik je istakao važnost inovativnog pristupa u turizmu kako bi se maksimizirali postojeći resursi. „U ovom trenutku ne možemo zavisiti isključivo od velikih hotelskih grupa“, naglasio je Díaz-Canel.
Osim toga, najavljeno je i ukidanje državnih posrednika u spoljnoj trgovini, što bi moglo doprineti većoj dinamici u tom sektoru i podstaknuti strana ulaganja.
Energetski sektor takođe je bio na tapetu. Díaz-Canel je izrazio nameru da se još više okrene obnovljivim izvorima energije, smanjujući zavisnost od fosilnih goriva, navodeći da je Kuba, zbog blokade, u poslednjih pet meseci primila samo jedan tanker sa naftom.
Takođe, predsednik je govorio o restrukturiranju administracije na način koji bi omogućio smanjenje broja ministarstava i funkcija, čime bi se oslobodila sredstva za socijalne programe i reformu plata.
Upravo od početka ove godine, američka administracija je pooštrila svoj pristup Kubi, što uključuje i pojačane sankcije protiv kubanskih entiteta. Na poslednjem spisku sankcionisanih se našla kubanska državna naftna kompanija Unión Cuba-Petróleo (CUPET), kao i brojni vladini zvaničnici, uključujući samog predsednika i članove porodice bivšeg predsednika Raula Kastro.
Ova sveobuhvatna politika SAD prema Kubi dodatno komplikuje situaciju na terenu i otežava proces reformi koje nova kubanska administracija nastoji da implementira.
Izvor: www.novosti.rs
