U periodu od 2020. do 2026. godine, filmska industrija je iznedrila remek-dela koja su oblikovala žanrove, ali i nezavisne filmove koji su postali miljenici publike. Ipak, od 2021. do danas, realizovani su i neki od najsramotnijih naslova, koji su bacili senku na filmsku umetnost i pokazali da ne zaslužuje svaki projekat budžet za snimanje, ističe Collider.
Razlozi za neuspeh filmova su raznovrsni, krećući se od lošeg scenarija do nedostatka kompetencije u režiji. Dok neki promašaji pritom nisu toliko problematični, određeni naslovi se u svakom pogledu izdvajaju kao dno dna. Iste godine gotovo redovno donesu filmove koji su toliko loši da su stekli kultni status, ili pak sramotni naslove sa streaming platformi, osvetljavajući koliko dosadni i odbojni filmovi mogu biti ako se prave bez strasti i umeća.
2021: „2025: The World Enslaved by a Virus“
Mali broj gledalaca upoznat je sa ovim nemačkim filmom na engleskom jeziku, zapravo, bolje je da je tako. Predstavljanje hrišćanske tematike u filmu izvedeno je na način koji ne pokazuje nijednu umetničku vrednost. Ova distopijska fikcija je loše realizovana, a čini se da su autori ostali bez osnovnog znanja o filmskoj umetnosti. Priča je konfuzna, vizuelni efekti su odbojni, a kvaliteta glume jedva da ima. Film je krajnje nekompetentan, protkan teorijama zavere koje se lako ruše pod kritikom.
2022: „Morbius“
Film „Morbius“ predstavlja jedan od najsramotnijih komercijalnih neuspeha u bioskopskim dvoranama 2020-ih. Njegov izlazak u aprilu rezultirao je fiascom na blagajnama, ali to nije sprečilo da postane predmet internetu šala. U Sony-ju su pogrešno protumačili reakciju publike, smatrali su da je reč o klasičnom “toliko lošem da je dobrom” filmu, pa su ga ponovo pustili u bioskope u junu, što je rezultiralo još jednim neuspehom.
Najveća greška „Morbiusa“ je njegova dosadnost. Uz slabu glumu, loše vizuelne efekte i besmislenu priču, film je sve ono što film o superherojima ne bi trebao biti u post-“Infinity Saga” eri. U njemu nema uzbuđenja ni emocija, već samo bučna CGI produkcija koja ne vodi nikuda.
2023: „Spy Kids: Armageddon“
Dok se o kvalitetu može diskutovati, franšiza „Spy Kids“ Roberta Rodrigeza prepoznata je po svojim ranim delovima koji su ostavili snažan utisak na publiku. Ipak, peti deo, „Spy Kids: Armageddon“, uspeo je da pokrene niz kritika. Iako su neki kritičari bili blagi, ocene na platformama kao što su IMDb (4,3/10) i Letterboxd (1,7/5) jasno govore da je ovaj film među najlošije ocenjenim decenije.
Najmlađi gledaoci možda će pronaći nešto što ih zabavlja, ali svako ko je stariji od deset godina teško će tolerisati ovu slabu i nezanimljivu zabavu. Loša gluma, katastrofalni vizuelni efekti i potpuni nedostatak uzbuđenja čine ga lošim izborom za porodično filmsko veče.
2024: „Megamind vs The Doom Syndicate“
Kada je „Megamind“ prvi put prikazan 2010. godine, nije izazvao veliku pažnju, ali je s vremenom stekao kultni status. Streaming platforma Peacock je prepoznala priliku za zaradu i naručila remake „Megamind vs The Doom Syndicate“. Nažalost, ovaj film je na Letterboxd-u označen kao jedan od najlošijih u deceniji.
Negativne reakcije na njega nisu bez razloga, jer se može smatrati uvredom za obožavaoce originala, koji su dugo čekali na pravi nastavak. Loša animacija, humor, gluma i priča ruše sve dobre aspekte originalnog dela.
2025: „War of the Worlds“
Film „War of the Worlds“, savremena verzija H. G. Wellsove klasike iz 1898. godine, unapred je stekao reputaciju kao jedan od najgorih filmova decenije. Njegova katastrofalna produkcija i gluma opravdavaju ovu reputaciju, uz sramotne primere plasiranja proizvoda i dosadnju u narativu koji se čini kao da nikuda ne vodi.
2026: „Mercy“
Godina 2026. donela je uspešne trilere, ali nije bila bez poslovnih grešaka, poput filma „Mercy“. Ovaj naučnofantastični triler sa Krisom Pratom i Rebekom Ferguson je prepun političkih poruka, ali bez kvalitetnog scenarija i svežih ideja. Oseća se plitko i preambiciozno, bez ikakvih emocija ili uzbuđenja koje bi se pamtile.
Izvor: www.b92.net
