Američki nacionalni dug je prvi put u istoriji prešao granicu od 40 biliona dolara, što predstavlja značajan trenutak u ekonomiji Sjedinjenih Američkih Država. Prema podacima Ministarstva finansija, od ukupnog duga, 32,27 biliona dolara drže investitori u državnim hartijama od vrednosti, dok dodatnih 7,78 biliona dolara čine domaće državne obveznice.
U poslednjih deset godina, savezni dug se više nego udvostručio, sa 19,95 biliona dolara na trenutnih 40 biliona dolara. Maja Mekginis, predsednica Budžetskog biroa Predstavničkog doma, istakla je da ovaj dug ne utiče samo na vladine knjige, već se oseća u celoj ekonomiji. „Oseća se u novčanicima ljudi“, naglasila je ona, dodajući da povećano zaduživanje podstiče inflaciju, povećava budžetske rashode i čini zemlju ranjivijom na ekonomske krize.
Prema podacima Kongresnog budžetskog biroa, skoro jedan od pet dolara prihoda saveznog budžeta već se troši na servisiranje duga. Povećanje kamatnih stopa, čak i za 0,1 procentni poen, moglo bi povećati troškove kamata vlade za 379 milijardi dolara, što dodatno opterećuje budžet.
Na globalnom tržištu duga, američke državne hartije od vrednosti doživljavaju masovnu rasprodaju. Prvi put od 2007. godine, prinos na 30-godišnje američke državne obveznice premašio je 5,3%. Investitori su zabrinuti zbog inflacije, velikog budžetskog deficita i daljeg povećanja troškova zaduživanja. U tom kontekstu, Ministarstvo finansija SAD povećava kupovinu dugoročnih državnih obveznica kako bi podržalo tržište, ali analitičari s Volstrita sumnjaju da će rasprodaja uskoro prestati.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
