Vojni sukobi na više frontova imaju sve snažniji uticaj na globalnu ekonomiju, a izazovi se ne odnose samo na troškove oružja i vojnih operacija. U središtu problema nalaze se energenti, rastući američki javni dug i postepeno udaljavanje nekih zemalja od dolara.
Evropa već oseća posledice kroz rast cena dizela, što direktno utiče na transport, poljoprivredu, industriju i železnički sistem. Prema rečima američkog vojnog analitičara i penzionisanog pukovnika Daglasa Mekgregora, njegovi poznanici iz Mađarske, Austrije i Nemačke beleže značajan porast cena dizela. On upozorava da Evropa teško može dugo da izdrži takve troškove bez ozbiljnijeg ekonomskog udara.
Dizel ima širi značaj od same cene goriva. Kamionski transport, poljoprivredne mašine, građevinski sektor i železnica zavise od stabilnog snabdevanja ovim energentom. U isto vreme, prinosi na američke državne obveznice rastu, sa 30-godišnjim obveznicama koje su iznad pet procenata, dok se prinos na desetogodišnji dug procenjuje na oko 4,72 procenata. Granica od pet procenata za desetogodišnji dug se smatra posebno opasnom, jer viši kamatni troškovi znače da američka vlada mora da izdvaja sve više novca za servisiranje postojećeg duga.
Ova situacija stvara začarani krug: veliki deficit zahteva novo zaduživanje, što povećava ponudu obveznica, a investitori traže veći prinos zbog rastućeg rizika. Mekgregor upozorava da bi ovakva dinamika mogla brzo postati problem koji se više ne može prikriti finansijskim manevrima, uz mogućnost naglog pada tržišta sličnog istorijskim finansijskim lomovima.
Ratovi dodatno komplikuju situaciju. Ogromna vojna potrošnja povećava budžetski deficit, dok poremećaji u proizvodnji i transportu energenata podižu inflaciju. U Vašingtonu se neki sukobi posmatraju kroz ekonomsku prizmu, s idejom da bi geopolitička pobeda mogla da vrati određene zemlje u sistem trgovine dolarom i poveća američki uticaj nad energetskim tokovima.
U tom kontekstu, pominju se Venecuela, ruski energenti i iranska nafta. Kontrola ili politički uticaj nad velikim proizvođačima energije mogla bi ojačati dolar, ali takva strategija zahteva uspeh u sukobima koji istovremeno povećavaju troškove i rizike. Pojavljuje se paradoks: pokušaj očuvanja dolarskog sistema putem ekonomskog i vojnog pritiska može ubrzati proces kojim druge države traže alternative.
Rusija sve više vodi svoju energetski trgovinu izvan dolarskog sistema, dok Kina i druge zemlje razvijaju sopstvene mehanizme obračuna. Iran je, takođe, godinama prisiljen da traži alternativne kanale zbog sankcija. Dedolarizacija nije rezultat jedne političke odluke, već dugog procesa. Svaka zaplena rezervi, sankcija ili blokada dodatno podstiče zemlje da smanjuju zavisnost od finansijske infrastrukture koju kontroliše Zapad.
Budućnost petrodolara predstavlja poseban problem. Ako sve veći deo trgovine naftom počne da se obavlja u drugim valutama, SAD će izgubiti deo automatske globalne potražnje za dolarima. Iako to ne znači trenutni nestanak američke valute kao glavne svetske rezervne valute, menja sistem koji je decenijama omogućavao Vašingtonu da se zadužuje pod povoljnijim uslovima.
Rast američkog duga, visokih kamata, vojnih rashoda i troškova energije stvara ozbiljniju kombinaciju nego što bi se moglo pretpostaviti. U slučaju velikih poremećaja u Persijskom zalivu, rasta cena nafte i daljeg prelaska trgovine na alternativne valute, ekonomske posledice trenutnih sukoba mogle bi postati jednako važne kao i vojni ishod.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
