Švedska i Mađarska vode u štednji domaćinstava u Evropi
Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Švedska i Mađarska ispred svih zemalja u Evropi ostvaruju najveće stope neto štednje domaćinstava za 2024. i 2025. godinu. Ove države beleže oko 14,7% raspoloživog prihoda koji njihovi građani uspevaju da sačuvaju.
Na drugom mestu s više od 10% štednje su Češka, Francuska, Nemačka i Holandija. U grupi zemalja koje se nalaze iznad evropskog proseka su takođe Španija i Irska, sa 9,2% i 9% štednje, redom.
S druge strane, u Velikoj Britaniji i Italiji, koje se smatraju stabilnim ekonomijama, stope neto štednje su znatno niže, sa 4,7% i 3,2%. Danska i Finska beleže 7,5% odnosno 4,4%, dok Estonija, Litvanija, Portugal i Slovačka spadaju među zemlje s najmanjim štednim stopama, ispod 4%. Najgora situacija beleži se u Letoniji, gde domaćinstva gotovo potpuno troše svoje prihode, dok Grčka jedina ima negativnu stopu štednje od -9,3%, što implicira da građani potroše više nego što zarađuju, oslanjajući se na ušteđevinu ili zaduživanje kako bi pokrili razliku.
Stručnjaci objašnjavaju da su uzroci ovog stanja delimično posledica dugoročne krize iz 2010. godine, koja je oslabila finansijsku stabilnost građana. U trenutnim uslovima, Evropljani se sve više okreću štednji iz straha od ekonomske nestabilnosti, povećanja troškova života i neizvesnosti u budućnosti.
Motivacija za štednju često je penzija, a zanimljivo je da Evropljani, u proseku, štede više nego stanovnici Sjedinjenih Američkih Država, gde je stopa štednje domaćinstava značajno niža, krećući se od 14% do 15% u evrozoni.
Ovaj izveštaj svedoči o promenama u finansijskim navikama u Evropi i ukazuje na sve veći značaj štednje kao sredstva zaštite od nepredvidivih ekonomskih okolnosti.
Izvor: www.novosti.rs
