Nemačka je zatražila smanjenje budžeta Evropske unije za 400 milijardi evra, ističući da je trenutni predlog potrošnje od 2 biliona evra „nemoguć“ u sadašnjem obliku. Ova informacija proizašla je iz internog dokumenta koji su mediji dobili iz Berlina, a koji naglašava potrebu za uravnoteženijim budžetskim rezovima.
Kao glavni finansijer evropskog budžeta, Nemačka izražava zabrinutost zbog značajnog povećanja budžeta u odnosu na prethodni višegodišnji finansijski okvir, koji je iznosio 1.300 milijardi evra za period 2021–2027. To predstavlja skok od 27 procenata. Čak i uz predloženo smanjenje, Nemačka bi i dalje bila obavezna da godišnje uplaćuje više od 50 milijardi evra.
Kancelar Fridrih Merc je naglasio da bi predloženi budžetski planovi značili da Nemačka plaća između 15 i 20 milijardi evra više godišnje nego do sada, što je ocenio kao „nepriuštivo i neuravnoteženo“. Berlin se već duže vreme zalaže za veća smanjenja u predlozima Evropske komisije za period 2028–2034, zajedno sa drugim „štedljivim“ zemljama poput Švedske, Austrije i Holandije.
S druge strane, Francuska, uz podršku Italije, Španije, Poljske, Portugala, Grčke i Belgije, ima drugačiji pristup. Ove zemlje se protive smanjenju budžeta i traže veća ulaganja u koheziju i druge ključne oblasti. Razlike u stavovima su očigledne, posebno kada se uzmu u obzir rabati koje uživaju bogate zemlje poput Nemačke, Holandije i Danske, koje plaćaju manje nego što bi trebalo.
Ovaj sistem rabata, koji je nasleđe britanske politike, omogućava bogatim zemljama da dobiju budžetske popuste, što je izazvalo nezadovoljstvo među zemljama koje smatraju da je to nepravedno. Francuska, Italija i Poljska traže ukidanje ovih popusta, smatrajući da nije logično da bogate zemlje traže smanjenje budžeta dok istovremeno uživaju privilegije.
Nemačka i „štedljive“ zemlje fokusiraju se na to koliko uplaćuju u budžet EU, dok Francuska i južne države više gledaju na to šta EU treba da finansira. Na dnevnom redu su pitanja odbrane, industrije, poljoprivrede i energetske tranzicije, a Francuska smatra da je za suočavanje sa novim geopolitičkim izazovima potreban veći zajednički budžet.
U junu je kiparsko predsedništvo EU predložilo smanjenje od dva procenta, što je naišlo na kritike zemalja koje najviše doprinose budžetu, uključujući Nemačku. Merc je istakao potrebu za uravnoteženijim smanjenjima, posebno u tradicionalnim oblastima kao što su koheziona politika i poljoprivreda.
Irska, koja je preuzela predsedavanje Savetom EU, ima zadatak da do sastanka lidera u oktobru pripremi revidovani pregovarački okvir. Očekuje se da će ponovo pokrenuti pregovore o prihodima na nivou EU, koji su trenutno u zastoju.
Merc je pozvao na postizanje dogovora do kraja godine kako bi se obezbedila sigurnost planiranja pre nego što budžet stupi na snagu početkom 2028. godine. Ovaj proces bi mogao biti otežan zbog razmimoilaženja između Nemačke i Francuske, što bi moglo dovesti do oštrih rasprava među članicama EU.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
