Milioni žena širom Evrope svakog meseca direktno izlažu najosetljiviji deo tela tamponima i ulošcima, nesvesne da ni jedna regulativa Evropske Unije i dalje ne zaustavlja prisustvo opasnih hemikalija u njima. U proseku jedna žena upotrebi između 5.000 i 15.000 ovakvih proizvoda, a sastav je alarmantan: od pesticida poput glifosata, preko teških metala poput olova, arsena, kadmijuma i žive, pa sve do ftalata i bisfenola. Evropski zakoni, ipak, ove artikle i dalje ne svrstavaju u rizičnu kategoriju.
Izveštaj francuske organizacije Règles Élémentaires, zasnovan na dvodecenijskim međunarodnim studijama, jasno ukazuje da sveukupni efekat ovih supstanci niko ne procenjuje. Trenutna regulativa analizira svaku hemikaliju izolovano, potpuno zanemarujući realnu opasnost kombinovanje koji se apsorbuje kroz vaginalno tkivo.
Sposobnost vaginalne sluzokože da upija štetne materije daleko je veća nego kod kože, a kontaminacija traje decenijama. Kontinuitet otvara opravdanu sumnju u direktnu vezu sa porastom endometrioze, sindroma policističnih jajnika i ozbiljnih hormonskih poremećaja, dok institucije ostaju pasivne. Pravni propust dodatno komplikuje situaciju, jer ulošci i tamponi u Evropi imaju status obične robe, a ne kozmetike ili medicinskih sredstava, a rezultat toga je odsustvo obaveznih kontrola na teške metale.
Tržištem dominira marketing gde se etikete „prirodno“ i „organsko“ koriste kao paravan, dok laboratorijske analize potvrđuju prisustvo toksina.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Sistemski propust zahteva hitno rešenje: prekategorizaciju u medicinske proizvode, uvođenje rigoroznih testiranja, potpunu transparentnost i zabranu opasnih materija. Bez tih promena, zdravstveni rizik za žene ostaje konstanta.
Piše: Stefan Bogdanović
