Pripreme za malu maturu su završene, a testovi su bezbedno smešteni u zaštitne kese i kutije. Njihova distribucija započeće u nedelju, kada će biti poslati školskim upravama, a u ponedeljak ujutru testovi će stići direktno u osnovne škole.
Prvi dan ispita obeležiće test iz srpskog jezika i književnosti, dok su za utorak predviđeni testovi iz matematike. U sredu maturanti biraju jedan od pet izabranih predmeta: geografija, istorija, biologija, fizika ili hemija.
Docent dr Milan Gromović, zamenu direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ističe da su testovi potpuno sigurni i da nije moguće da dođe do neregularnosti.
– Bezbednosni aspekti su na najvišem nivou, a distribuiranje testova uz pratnju pripadnika MUP-a obaviće se u nedelju – naglašava Gromović.
Prema pravilima, direktori škola preuzimaju testove u ponedeljak ujutru, koji će biti otvoreni tek neposredno pre početka ispita, kako bi se eliminisale mogućnosti za bilo kakve nepravilnosti.
U preostalim danima, osmaci bi trebalo da učvrste svoje znanje, a Gromović preporučuje korišćenje zbirki koje su objavljene u aprilu. U ovim zbirci su obuhvaćeni svi zadaci sa prethodnih završnih ispita od 2015. do 2025. godine i dostupni su u knjižarama.
– U njima su sabrana sva pitanja iz srpskog jezika, matematike i pet izabranih predmeta – biologije, hemije, istorije, geografije i fizike. Vežbajući zadatke iz ovih zbirki, učenici mogu simulirati malu maturu – objašnjava Gromović.
Na testovima koje deca polažu u ponedeljak, utorak i sredu, radile su radne grupe sa učiteljima, akademicima i profesorima, a njihova priprema je izuzetno ozbiljna. Svake godine se sastavljaju nova pitanja, koja se ne ponavljaju iz prethodnih godina.
Više mesta nego učenika
Ministarstvo prosvete saopštilo je da u srednjim školama postoji 71.614 slobodnih mesta, dok oko 64.400 učenika završava osmi razred. To znači da postoji više od 7.000 slobodnih mesta, tako da svi učenici imaju priliku za upis. U cilju sprečavanja potencijalne neupisanosti, preporučuje se da se na listi želja popuni svih 20 mesta.
– U tim radnim grupama učestvuju nastavnici razrednih predmeta, predmetni nastavnici, univerzitetski profesori i akademici, a pristup sastavljanju pitanja je veoma rigorozan. Testovi uključuju pitanja različitih nivoa težine, obuhvatajući gradivo iz osnovne škole – dodaje Gromović.
Mala matura se doživljava kao ispit celokupnog društva, jer jedini slični ispiti nisu nacionalnog karaktera. Rezultati ovog ispita koriste se za razne istraživačke svrhe i formiranje obrazovnih politika.
Na maloj maturi, učenici mogu osvojiti maksimalno 60 bodova: 14 za srpski jezik, 14 za matematiku i 12 za izabrani predmet. Iz škole mogu doneti još 40 bodova ako su na kraju svakog od prethodnih razreda imali sve petice.
Najveće interesovanje učenika tradicionalno je usmereno ka gimnazijama, medicinskim i elektrotehničkim školama. Osmaci koji žele da upišu gimnaziju ili prestižniju srednju školu moraju obezbediti više od 90 poena, što je rezultat potrebne konkurentnosti.
Prošle godine, za upis u novosadsku Gimnaziju „Jova Jovanović Zmaj“ na matematički smer, bilo je potrebno čak 97,30 poena, dok je u Beogradu potrebno više od 95 poena za Četrnaestu i Treću gimnaziju.
Pratite nas putem iOS i Android aplikacije.
Izvor: www.novosti.rs
