Režim Aljbina Kurtija u poslednje vreme fokusirao se na pravosudni aspekt obračuna sa Srbima na Kosovu i Metohiji. U tom kontekstu, hapšenja i optužnice za navodne ratne zločine postali su svakodnevica, a istražni postupci se vode za događaje koji datiraju skoro tri decenije unazad. Beograd i srpska zajednica na Kosovu smatraju da su ove aktivnosti deo šire političke strategije koja ima za cilj da oteža život srpskom stanovništvu i podstakne njihovo iseljavanje.
Izmene krivičnog zakonodavstva iz 2022. godine omogućile su vođenje postupaka za ratne zločine i u odsustvu optuženih, što je rezultiralo povećanjem broja predmeta protiv Srba. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tokom 2025. godine vođeno je 50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga. Ove godine izrečene su nove presude, uključujući oslobađajuću presudu za Dragana Ristića, koji je više od godinu dana bio u pritvoru pre nego što je utvrđeno da nema dokaza o njegovoj krivici. Ovaj slučaj postavlja pitanje o validnosti ostalih postupaka i mogućem pritisku na optužene.
U poslednjih nekoliko dana, privedeno je nekoliko bivših pripadnika srpskog MUP-a, dok su istraživanja na lokacijama u blizini Zubinog Potoka nastavljena u potrazi za posmrtnim ostacima nestalih. Specijalno tužilaštvo u Prištini podiglo je još 20 optužnica za ratne zločine u Đakovici, a procesi se vode u odsustvu optuženih. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku pravnu poziciju Srba na Kosovu.
Nedavna hapšenja povezana su i sa događajima u Račku iz januara 1999. godine, uprkos tome što su tvrdnje o stradanjima albanskih civila odbačene pred Haškim tribunalom. Na tajnim spiskovima Prištine nalazi se više od 200 bivših pripadnika srpske policije, uključujući one koji su već bili procesuirani ili su odslužili kazne.
U četvrtak uveče, trojica policajaca Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije privedena su na Jarinju, od kojih su dvojica odmah puštena, dok je jedan zadržan na informativnom razgovoru, ali je i on ubrzo pušten. Kosovska policija nije objavila razloge za privođenje.
Povećane aktivnosti na pronalaženju masovnih grobnica, iako su legitimne, poklapaju se sa talasom hapšenja i novih optužnica, što izaziva sumnju u motive ovih akcija. U Beogradu se često čuje ocena da se stvara narativ o isključivoj srpskoj odgovornosti za sukobe na Kosovu, što dodatno komplikuje situaciju.
Za Srbe na Kosovu, atmosfera straha i nesigurnosti raste, jer svako novo putovanje može doneti rizik od privođenja zbog događaja iz 1998. ili 1999. godine. Čelnici Srpske liste suočavaju se sa pozivima na saslušanje u svojstvu okrivljenih, a pritisak na njih se nastavlja od trenutka kada je tzv. kosovska policija preuzela srpske institucije.
U ovom kontekstu, Srpska lista upozorava na nezapamćen pritisak na srpski narod, koji se manifestuje kroz hapšenja, upade u kuće i zadržavanja bez prava na advokata. Ove akcije, kako se ističe, imaju za cilj zastrašivanje i iseljavanje Srba, posebno iz Ibarskog Kolašina.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
