Očekivanja za Pšenicu u Srbiji: Iako su Mraz i Klimatske Promene Doneli Izazove, Žetva Obećava
U Srbiji, i p pored prolećnog mraza koji je doneo štete pojedinim zasadima u Banatu, poljoprivrednici imaju razloga za optimizam kada je reč o ovogodišnjoj žetvi pšenice. Agrospecijalista Milan Prostran, koji je nedavno obišao Južni Banat, ukazuje na to da stanje useva deluje ohrabrujuće uprkos klimatskim promenama koje su sve izraženije.
Prostran naglašava da su se ratari prošle jeseni pažljivo pripremali, razmatrajući ulaganja i izbor kultura koje će sejati. Ova odluka donela je plodove, pa je površina pod pšenicom u ovoj godini između 630.000 i 650.000 hektara, što predstavlja znatnu površinu.
„Poljoprivrednici su premašili očekivanja i posvetili su više pažnje sigurnim ozimim kulturama koje bolje podnose klimatske uslove, umesto prolećnih setvi“, objašnjava Prostran.
Prema rečima stručnjaka, u idealnim okolnostima, za Srbiju bi bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom uz primenu savremenih agrotehničkih metoda i visokih prinosa. Međutim, uslovi proizvodnje su se u poslednjim godinama uveliko promenili.
Živimo u vremenu klimatskih ekstrema, suša i različitih kriza, što je dodatni razlog zašto je povećanje površina pod ozimim kulturama pozitivna vest za domaću proizvodnju hrane, smatra Prostran.
Stanje ozimih kultura, poput pšenice, ječma i uljane repice, trenutno je veoma dobro. Prema njegovim rečima, dovoljno je vlage za uspešan razvoj i formiranje zadovoljavajućih prinosа.
Međutim, Prostran upozorava da se ne treba očekivati rekordna berba. Razlog za to leži u skromnijim ulaganjima proizvođača tokom jeseni, koja bi mogla značajno uticati na konačni prinos.
„Očekivani prinosi, pod uslovom da su primenjene sve potrebne tehnologije, mogli bi biti od sedam do devet tona po hektaru. Nažalost, ekonomske okolnosti su podstakle mnoge poljoprivrednike da smanje ulaganja“, napominje Prostran, dodajući da i dalje očekuje zadovoljavajuću godinu za pšenicu.
Međutim, zabrinjavajuća osećanja među poljoprivrednicima dodatno se komplikuju pitanjem plasmana novog roda. Srbija će ući u sezonu žetve sa značajnim zalihama pšenice, što može stvoriti izazove na tržištu. Uпрkos tome, Prostran smatra da ne treba paničiti.
„Hleb, kao osnovna životna namirnica, uvek će imati tržište. Ključni je trenutak da rod sazri, obavi se žetva i da se zrno sigurno skladišti u silose. Nakon toga, važno je pratiti kretanje cena“, objašnjava Prostran.
On savetuje proizvođačima da budu strpljivi i da ne žure sa prodajom pšenice odmah nakon žetve. „Pšenicu ne treba odmah nuditi tržištu, jer je potrebno vreme da dozri u skladištima, a tržišne okolnosti se mogu promeniti.“, naglašava Prostran.
Stanje drugih kultura varira. Uljana repica izgleda zdravije, dok se suncokret dobro drži među prolećnim usevima. Šećerna repa se takođe pokazuje u dobrom stanju zahvaljujući pravovremenim padavinama, ali kukuruz još uvek zaostaje, što stvara zabrinutost među proizvođačima.
„Situacija sa kukuruzom postavlja dileme o njegovoj setvi, koja zahteva i vodu i sunce“, zaključuje Prostran.
Tokom terenskog obilaska, primetio je da manji broj parcela ima polegle useve, ali ne smatra to ozbiljnim problemom. Najvažnije je da ne dođe do velikih vremenskih nepogoda koje bi mogle izazvati ozbiljnije štete.
„Grad može pogoditi lokalna područja, ali ne i celu zemlju. Ako vreme bude povoljno, možemo se nadati zadovoljavajućim prinosima ove godine“, finalizuje Prostran.
Izvor: www.novosti.rs
