Domaći pasulj: Povećana tražnja i ekonomske prilike
Domaći pasulj, koji vekovima zauzima posebno mesto na srpskoj trpezi, sve više postaje cenjena tržišna roba. U trenutnom agrarnom kontekstu, dozvoljava značajne zarade od čak 700.000 dinara po hektaru, a ključ uspeha leži u načinu prodaje.
S obzirom na to da Srbija poseduje povoljne uslove za uzgoj, proizvodnja domaćeg pasulja je u opadanju. Uvozne sorte iz zemlje poput Kirgistana, Egipta i Kine preplavljuju pijace i markete, ali potražnja za domaćim pasuljem ostaje snažna. Mnogi kupci odlučuju se za domaći proizvod čak i po nešto višoj ceni, što doprinosi stabilnosti cena.
Trenutne cene pasulja
Prema saznanjima sa raznih pijaca u Srbiji, cena kilograma pasulja varira između 350 i 650 dinara, dok kvalitetan domaći pasulj može dostići i cenu od 700 dinara po kilogramu. Najpopularniji su pasulj gradištanac, tetovac i šareni pasulj, a trgovci beleže bržu prodaju domaćih sorti u poređenju s uvoznim.
Iako Srbija uvozi značajne količine pasulja zbog nedovoljne domaće proizvodnje, potražnja za domaćim sortama raste, čime se otvara prostor za uspešne poljoprivrednike.
Idealni uslovi za gajenje
Pasulj najbolje uspeva u centralnim, zapadnim i južnim delovima zemlje, a naročito se ističu krajevi poput Ivanjice, Sjenice, Novog Pazara i Arilja. Ove oblasti imaju povoljnu klimu koja pogoduje razvoju kvalitetnog zrna. Optimalne uslove čine umereno tople temperature, sunčani dani, plodno i rastresito zemljište, kao i dobra drenaža.
Setva pasulja obično se obavlja od sredine aprila do kraja maja, jer se preporučuje da temperatura zemljišta pređe 10 stepeni. Rana setva može biti rizična zbog mogućih mrazeva. Glavni izazovi tokom rasta uključuju pravilnu pripremu zemljišta, uništavanje korova, povremeno prihranjivanje i umjereno zalivanje. Period cvetanja i formiranja mahuna je kritičan, jer su tada nedostatak vode i prekomerne padavine potencijalni uzroci smanjenja prinosa.
Prinosi i ekonomska isplativost
Prinosi pasulja variraju u zavisnosti od sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih prilika. Prosečni manji proizvođači ostvaruju između 1 i 1,5 tona po hektaru, dok oni sa vrhunskom mehanizacijom mogu postići i do 3 tone. Ova kultura može doneti značajne profite, naročito manjim proizvođačima koji imaju svoju zemlju i mogu direktno prodavati svoje proizvode.
Troškovi proizvodnje uključuju:
- Seme
- Obrada zemljišta
- Zaštitu
- Radnu snagu
- Navodnjavanje
- Berbu
Berba počinje krajem avgusta i traje tokom septembra, sa posebnim izazovima, jer se često zahteva ručni rad, što može odvratiti mlađe generacije od ove proizvodnje.
Potencijalna zarada
Nakon odbitka troškova, čista zarada sa jednog hektara pasulja može biti oko 500.000 dinara, a u rodnijim godinama čak i do 700.000 dinara. Važna razlika u ovom profitnom potencijalu dolazi od načina prodaje. Najveći prihodi ostvaruju oni koji prodaju domaći pasulj direktno na pijaci ili preko društvenih mreža, te snabdevaju restorane i etno domaćinstva.
S obzirom na sve navedeno, domaći pasulj se pokazuje kao izuzetno profitabilna kultura koja može značajno doprineti ekonomiji lokalnih proizvođača.
Izvor: www.novosti.rs
